Пљеваљски санџак — разлика између измена

У времену од [[1865]]. до [[1880]]. године, пљеваљска област је припадала тадашњем [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџаку]].<ref name="Šabanović1959-96-97">{{harvnb|Šabanović|1959|pp=96-97}}</ref> Посебан ''Пљеваљски санџак'' створен је [[1880]]. године, издвајањем шире пљеваљске области и доњег [[Полимље|Полимља]] из састава [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]]. До стварања новог Пљеваљског санџака дошло је услед великих политичких промена које су наступиле након аустроугарског запоседања највећег дела [[Босански вилајет|Босанског вилајета]] (1878). Иако је пљеваљска област тада остала под турском управом, посебним турско-аустроугарским споразумом из [[1879]]. године било је предвићено успостављање аустроугарског војног присуства у [[Прибој]]у, [[Пријепоље|Пријепољу]] и [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]]. Међутим, последња одредба споразума је одмах промењена тако што је Бијело Поље замењено Пљевљима.{{sfn|Ракочевић|1983|p=263}}

 

 

На подручју Пљеваљског санџака укрштале су се политике [[Османска царевина|Турске]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]], [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]]. Влада [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] покушала је [[1890]]. године да отвори [[конзул]]ат у Пљевљима, али ова намера није остварена због противења [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и ускраћивања сагласности од стране турске владе.{{sfn|Ракочевић|1983|p=277}} Све до [[1894]]. године, православни [[Срби]] из већег дела Пљеваљскг санџака потпадали су под црквену надлежност [[Херцеговачка епархија|Херцеговачке епархије]] чије је средиште било у [[Мостар]]у. Поменуте године, извршено је усклађивање епархијских граница са политичким уређењем, тако да је читава пљеваљска област потпала под надлежност [[Епархија рашко-призренска|Рашко-призренске епархије]].{{sfn|Ракочевић|1983|p=279}}