Јелена Немањић Шубић — разлика између измена

Након смрти кнеза Младена III Шубића (1348), далматинским градовима Скрадин и Клис владала је Јелена, у име њиховог сина Младена IV.{{sfn|Fajfrić|2000|loc=ch. 41}} Имала је много противника, почев од 1351. године. Прво, супруга Павла III, Катарина Дандоло из Венеције, затим [[Јелена Шубић Котроманић]], мајка босанског бана [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]].{{sfn|Fajfrić|2000|loc=ch. 41}} Тврткову мајку је отворено подржавао угарски краљ [[Лајош I Анжујски|Лајош I]], иако је Лајош ове градове уствари желио за себе.{{sfn|Fajfrić|2000|loc=ch. 41}} Млетачка република је 1355. понудила куповину ових градова од Јелене, али је она одбила, а због немогућности одбране градова од многих претендената, потражила је помоћ од свог полубрата српског цара Душана Силног. Душан је послао [[Палман Брахт|Палмана]] у Клис, а [[Ђураш Илијић|Ђураша Илијића]] у Скрадин.{{sfn|Fajfrić|2000|loc=ch. 41}} Градови су касније предати, након што су становници показали неспремности и неодлучност у борби, док је Ђураш предао Скрадин Млецима након Душанове смрти (20. децембар 1355).{{sfn|Fajfrić|2000|loc=ch. 41}} Душан је тражио млетачку флоту за своју планирану кампању на Цариград и наредио је Ђурашу да преда Скрадин ако није у могућности да га одбрани.{{sfn|Fajfrić|2000|loc=ch. 41}} Палман је Клис предао Угарима без борбе. Он је одвео Јелену са собом, али је Младен IV остао политички затвореник.{{sfn|Fajfrić|2000|loc=ch. 41}}