Махмуд II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додат нови артикл. |
Додат нови артикл. |
||
Ред 102:
Од пораза код Наварина и губитка Грчке, Махмуд II настојао је ка томе да изгради снажну османску флоту. Први пароброди добијени су 1828. Године 1829. изграђен је највећи светски ратни брод, који је дуги низ година успео да задржи ту титулу. Био је то брод из линије Махмудије, који је имао 128 топова на 3 палубе и носио 1280 војника са собом изграђен је за османску морнарицу у царској фабрици морнаричког арсенала (Tersâne-i Âmire) на [[Златни рог|Златном рогу]] у Цариграду.
== Хат-и шериф од Гилхане ==
Махмуд II је умро 1. јула 1839. године. Наследио га је син, шеснаестогодишњи Абдулмеџид I, док је Хусрев Мехмед-паша постао велики везир. Пре смрти, Махмуд II наредио је да се припреми текст, у коме би биле објављене планиране реформе, на коме је посебно радио Мустафа Решид-паша. Овај текст званично је представљен 3. новембра 1839. године, а прочитао га је Мустафа Решид-паша пред највишим државним званичницима, верским великодостојницима, представницима за економске активности и дипломатским особљем: био је то хат-и шериф, или хат-и хумајун (царска повеља) назван од Гилхане, по месту у Топкапи палати где је био представљен аудиторијуму.
То је била повеља која је имала вишеструки карактер: судски, финансијски, административни и војни. У њој је било посебно објављено да су од тог тренутка сви поданици Османског царства једнаки, без обзира на веру и националну припадност, што је било у супротности са муслиманским законом, и да ће свакој особи бити суђено у складу са законом и неће више моћи да буде осуђена без истраге и по кратком поступку; да ће сви плаћати порез директно држави у складу са својим приходима; закуп пореза је укинут; сва места мораће да припреме војни контигент у складу са законом који ће бити донет, а војни рок неће моћи да траје дуже од пет година.
Овај скуп одлука био је одраз жеље за променама, којом си били прожети носиоци власти: читање пред представницима државе, верских заједница и великих сила дало је карактер свечаног обавезивања који је представљао потврду те жеље. Неспорно је да се Османско царство сада налазило на путу развоја који ће следећи владари, укључујући и Абдул Хамида II, покушавати да обележе значајним актима. Нису, међутим, сви били задовољни таквим развојем, посебно велике силе, чији је интерес био рушење Османског царства. Пред његовом трансформацијом биле су постављене бројне препреке, и ова држава, коју је један руски дипломата назвао "болесником Европе", наћи ће се у рукама лекара који су се више трудили да болесника усмрте него да му врате снагу и просперитет.[[Датотека:Mausoleum of Sultan Mahmud II - view from the street - P1030849.JPG|thumb|Маузолеј султана Махмуда II]]
== Спољашње везе ==
| |||