Франсоа Митеран — разлика између измена

Почетак Митерановог првог мандата је обележила левичарска економска политика, базирана на [[110 предлога за Француску]] и Заједничком програму из 1972. који су саставиле Социјалистичка, Комунистичка и [[Лева радикална партија]]. Ова политика је подразумевала неколико национализација, 10% повећање минималне плате, радну недељу од 39 сати, 5 недеља одмора годишње, успостављање солидарног пореза на богатство, повећање социјалних давања, проширење радничких права на консултације и информације о својим послодавцима (кроз [[Жан Ору|Оруов закон]]). Циљ је био да се поспеши економска тражња а тиме и економска активност ([[кејнзијанизам]]), али је стимулативна фискална политика коју је спроводила Моруоова влада била у нескладу са стегнутом монетарном политиком коју је спроводила Банка Француске.<ref>-{Reichart, Alexandre (2015). "[http://www.jeeh.it/articolo?urn=urn:abi:abi:RIV.JOU:2015;1.11 French Monetary Policy (1981–1985), A Constrained Policy, between Volcker Shock, the EMS and Macroeconomic Imbalances]". ''Journal of European Economic History''. {{ISSN|0391-5115}}, 44(1). стр. 11–46.}-</ref> Стопа незапослености је наставила да расте, а [[Француски франак|франак]] је девалвирао три пута.<ref>{{Cite journal|last=Lombard|first=Marc|date=April 1995|title=A re-examination of the reasons for the failure of Keynesian expansionary policies in France, 1981-1983|url=|journal=Cambridge Journal of Economics|volume=19|doi=|pmid=|access-date = 066. 066. 2016}}</ref>

Након две године мандата, Митеран је начинио значајан заокрет у економској политици, кад је у марту 1983. усвојио такозвани „заокрет у резове“ ({{јез-фра|tournant de la rigueur}}). Приоритет је дат борби против инфлације, у циљу задржавања компетитивности у [[Европски монетарни систем|Европском монетарном систему]]. Иако су се догодила два периода благе економске [[рефлација|рефлације]] (први од 1984. до 1986, а други од 1988. до 1990), монетарне и фискалне стеге су представљале основу политичке оријентације за време Митеранове власти од 1983. надаље.<ref name="Smith1998">{{citeCite book|last=Smith|first=W. Rand|title=The Left's Dirty Job: The Politics of Industrial Restructuring in France and Spain|url=https://books.google.com/books?id=p-hjWeGx32MC&pg=PA102|accessdate=28. 8. 2014|year=1998|publisher=University of Pittsburgh Press|isbn=978-0-8229-7189-4|pages=102}}</ref> Упркос томе, у поређењу са просеком у земљама ОЕБСа, фискална политика у Француској је остала релативно експанзиона током два Митеранова мандата.<ref name="google6">{{cite book|title=Monetary Divergence: Domestic Policy Autonomy in the Post-Bretton Woods Era|author=Bearce, D.|year=2009|publisher=University of Michigan Press|isbn=9780472023097|url=https://books.google.com/books?id=66kzw2jUQ4cC|accessdate=7. 12. 2014|pages=107}}</ref>

Пред [[Француски законодавни избори, 1986.|законодавне изборе 1986]], уведен је [[пропорционални изборни систем]], у складу са „110 предлога“. Међутим, ово није спречило победу коалиције [[Уједињење за Републику]]/[[Унија за француску демократију]] (РПР/УДФ). Митеран је након избора именовао вођу РПР, [[Жак Ширак|Жака Ширака]] за премијера. Овај период власти, током кога су председник и премијер били из две супротстављене коалиције, што је комбинација која се тада први пут догодила током Пете републике, назван је „[[кохабитација (влада)|кохабитацијом]]".<ref>{{cite web|url=http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/FRsocialist.htm |title=Socialist Party |publisher=Spartacus.schoolnet.co.uk |date = 31. 077. 1914 |accessdate=11. 3. 2013}}</ref>

Митеран је умро у Паризу 8. јануара 1996. са 79 година од рака простате. Чињеницу да је боловао од ове болести су он и његови лекари крили током већег дела његовог председничког мандата.<ref>{{Cite journal |last=Whitney|first=Craig R. |date = 9. 011. 1996 |title=Francois Mitterrand Dies at 79; Champion of a Unified Europe |journal=The New York Times |publisher=The New York Times Company |url=http://www.nytimes.com/1996/01/09/world/francois-mitterrand-dies-at-79-champion-of-a-unified-europe.html |accessdate=10. 11. 2011|pages=1}}</ref> Неколико дана пред смрт, породица и блиски пријатељи су му се придружили на „последњем оброку“ који је био контроверзан јер је, уз остала гурманска јела, укључивао и печену дивљу птицу певачицу -{[[Emberiza hortulana]]}-, која је заштићена врста, и чија је продаја илегална у Француској.<ref>-{[http://www.esquire.com/features/The-Last-Meal-0598. "The Last Meal"], Michael Paterniti, Esquire Magazine, 1 May 1998.}- Приступљено 1. јануара 2011.</ref>

Међутим, Митеран је био забринут због брзине [[Револуције 1989.|распада]] [[Источни блок|Источног блока]]. Противио се [[Уједињење Немачке 1990.|Уједињењу Немачке]], али га је на крају сматрао неизбежним.<ref>{{cite news| url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/politics/article6829735.ece |work=The Times |location=London | title=Thatcher told Gorbachev Britain did not want German reunification |last=Binyon|first=Michael| date = 11. 099. 2009 | accessdate=2. 5. 2010}}</ref> Противио се брзим признањима [[Хрватска|Хрватске]] и [[Словенија|Словеније]], јер је сматрао да би она могла да доведу до насилног [[Распад Југославије|распада Југославије]].