Кишна шума — разлика између измена

[[Датотека:Daintree National Park.jpg|мини|десно|350п|ПрашумаКишна шума у националном парку у Аустралији]]

'''ПрашумаКишна шума''' (eng. rainforest) је назив за [[Шума|шумске]] [[екосистем]]е који су углавном препуштени сами себи, без [[човек]]овог утицаја, а карактерише их нарочито влажна [[клима]] са просечно више од 2000 -{mm}- [[падавине|падавина]] годишње. Такви екосистеми постоје како у тропским, тако и у умереним подручјима, па се према томе разликују и два различита облика прашумакишних шума:

* [[Тропска прашумакишна шума|тропске прашумекишне шуме]]

* [[ПрашумаКишна шума умерених подручја|прашумекишне шуме умерених подручја]]

== Тропске прашумекишне шуме ==

{{main|Тропска прашумакишна шума}}

Тропске прашумекишне шуме настале су на свим [[континент]]има које пресеца [[екватор]]. Протежу се са обе стране екватора до око 10° [[географска ширина|географске ширине]], пре свега у [[Јужна Америка|јужној Америци]] и [[Океанија|Океанији]], али и изван тих подручја. Највећа повезана површина - која истовремено чини више од половине укупне површине свих тропских прашумакишних шума - налази се у подручју [[Амазонски базен|амазонског базена]]. Друге велике повезане тропске прашумекишне шуме постоје у [[Заир]]у и [[Индонезија|Индонезији]].

Појам „тропска прашума“кишна шума“ означава [[екосистем]] састављен од великог броја типова [[шума]]: низијска тропска прашумакишна шума која се простире до око 800 -{m}- надморске висине, затим брдска тропска прашумакишна шума до око 1500 -{m}- висине и маглена шума изнад 2000 -{m}-. У стручној литератури понекад се за нека подручја користе и други називи, као „облачна шума“ за шуме које расту на северним деловима обалних [[Кордиљери|Кордиљера]] у [[Венецуела|Венецуели]].

== ПрашумеКишне шуме умерених подручја ==

{{main|ПрашумаКишна шума умерених подручја}}

ПрашумеКишне шуме умерених подручја расту пре свега на западним обалама [[Северна Америка|северне Америке]], у [[Чиле]]у, на [[Тасманија|Тасманији]] и на [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]]. Граница према [[тропска прашумакишна шума|тропским прашумамакишним шумама]] одређена је положајем умерене [[климатска зона|климатске зоне]].

Оба типа прашумакишних шума имају заједничко, релативно сиромашно храњивим материјама, црвено, жуто или [[латерит]]но земљиште (са врло танким слојем [[хумус]]а), које је само условно корисно за [[пољопривреда|пољопривреду]]. Томе доприноси и присутност минерала [[каолинит]]а, који се лако испира из земљишта. У прашумикишној шуми влада хемијска равнотежа. Ако се са тог земљишта уклони првобитна вегетација, огољено тле се до те мере испере да након 10 година уопште више није употребљиво.

Вечито зелене тропске прашумекишне шуме развијају због целогодишње вегетације без годишњих доба готово савршено кружење храњивих материја. Све храњиве материје су прешле у живу [[биомаса|биомасу]], а шуме расту на [[кварц]]ним прастарим земљиштима. [[Микориза|Микоризе]] преносе [[минерал]]е до стабала. Стабла не могу сама узети минерале из тла, односно оно му служи само за физичку стабилизацију.

Крчење тропских прашумакишних шума доводи до непоправљивих штета. Испирањем огољеног тла губи се највећи део храњивих материја. Осим тога, са готово сваким срушеним стаблом неповратно се губи понека биљна или животињска врста. У том смислу разликују се изворне, нетакнуте, [[примарна шума|примарне]] и [[секундарна шума|секундарне шуме]].

Распрострањеност појединих врста стабала на великом подручју зелене прашумекишне шуме јединствен је феномен на [[Земља|Земљи]]. Процењује се да у овим вечито зеленим шумама живи 40-60% свих на Земљи живећих врста биљног и животињског света.

Сваке године искрчи се велики број [[квадратни километар|квадратних километара]] тропске прашумекишне шуме, са једне стране ради добијања површина за [[плантажа|плантажну]] привреду, испашу стоке или [[пољопривреда|пољопривредну]] обраду, а са друге стране оборена стабла се користе као материјал за производњу [[намештај]]а. Али највећи део се користи као јефтино [[дрво (материјал)|грађевинско дрво]] или за производњу [[папир]]а. У те сврхе су у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] ([[Малезија|Малезији]] и [[Индонезија|Индонезији]]) већ саграђене огромне фабрике папира.

До данас је нестало већ више од 50% прашумакишних шума. ПрашумеКишне шуме [[Бразил]]а угрожене су спаљивањем. Само од августа [[2003]]. до августа [[2004]]. у Бразилу је уништено 26.130 -{km}-² прашумекишне шуме.

Због узнапредовалог илегалног крчења преосталих тропских прашумакишних шума ради брзе зараде, као и дозвољавања спаљивања шума, опстанак биолошких [[врста]] је угрожен. Постоји велика опасност од изумирања различитих врста.

„Селективном сечом“ назива се циљано рушење само одређених стабала. Тај облик сече би требало да спречи опадање количине храњивих материја у тлу прашумакишних шума. У идеалном случају, сеча појединачног стабла не би требало да изазове трајне штете на околној [[фауна|фауни]]. Али, често се за одвоз посеченог стабла прави стаза до најближегнајближе путацесте. Анализирајући сателитске снимке 2 милиона квадратних километара прашумакишних шума у времену од [[1999]]. до [[2004]], стручњаци су утврдили да је и селективна сеча довела до потпуног уништења шуме. Једна шестина посматраних подручја је већ годину дана након почетка „селективне сече“ остала потпуно без шуме, а након 4 године већ је на трећини тих подручја шума уништена.

== Заштита прашумакишних шума ==

Бројне организације се труде да заштите прашумекишне шуме и спрече углавном илегалну сечу. Поред тога, на [[интернет]]у су отворене странице на којима сваки корисник интернета једним кликом може дати малени износ као допринос заштити ових шума.

Између осталог, може се и одустати од кориштења скупог племенитог дрвета, јер се само 5% посечених стабала прашумакишних шума искористи. Остатак се готово уопште не користи или се користи веома слабо. Сваки дан искрчи се површина величине 5.760 фудбалских игралишта.

Заштита прашумакишних шума веома је важна из још једног разлога. Сматра се, да су то највеће “апотеке“ на свету. До сада су истражена лековита својства тек малог дела тамошњих биљака. Ако се настави крчење и спаљивање у овако драматичном обиму, велики број природних [[лек]]ова ће се неповратно изгубити, чак и пре него што се утврди њихово постојање.

* [http://www.therainforestsite.com Сајт посвећен прашумамакишним шумама] {{en}}