Томислав Трпимировић — разлика између измена

'''Томислав (-{I}-) Трпимировић''' је био [[кнез]] [[Кнежевина Далмација и Либурнија|средњевековне Хрватске]] (910—925), оснивач и први владар (925—928) [[Краљевина Хрватска (средњи век)|краљевине Хрватске]] и најмоћнији [[списак хрватских владара|хрватски владар]], али о коме постоји изузетно мали број података из примарних историјских извора. Највећи део његовог животописа је из пера хрватских историографа 19. века, који су често били вођени романтичарским и великонационалним идејама.{{sfn|Fine|1991|ppp=248}}

* у интитулацији [[Папа|папе]] [[Списак папа|Јована X]] намењеног далматинском свештенству, самом Томиславу и српском владару [[Захумље|Захумља]] [[Михајло Вишевић|Михајлу Вишевићу]], помиње се као "Тамислао" ({{јез-лат|Tamislao}}). Реченица гласи ''"...док је у покрајини Хрвата и у крајевима Далмације био конзул краљ Томислав."'' ({{јез-лат|...consulatu peragente in provincia Chroatorum et Dalmatiarum finibus Tamislao rege.}}){{sfn|Goldstein|1985|ppp=24}}

* у писму истога папе такође се наводи ''"... Томислав, хрватски краљ..."'' ({{јез-лат|...Tamislao, rege Chroatorum...}}){{sfn|Goldstein|1985|ppp=24}}

* у 13. поглављу дела ''Историја Салонитанске цркве'' ({{јез-лат|Historia Salonitana}}) [[Тома Архиђакон|Томе Архиђакона]] пише: ''"...у доба кнеза Томислава, Мартин је био надбискуп године Господње деветсто седамдесете у доба цара Теодозија и краља Држислава..."''<ref>Toma Arhiđakon, Historia Salonitana, Književni krug, Split, 2003, XIII-4. ppстр. 55.</ref>

* у једном од издања "[[Летопис попа Дукљанина|Летописа Попа Дукљанина]]" (''"Regnum Sclavorum"'') пише: ''"За време владавине Томислава угарски краљ по имену Атила покренуо је војску да га нападне. Али краљ Томислав је био храбар младић и снажан ратник и са њим је водио многе битке и увек га је побеђивао и нагонио у бег."''{{sfn|Живковић|2009|ppp=67}}

У другим издањима, на истом месту се појављује уместо Томислава, имена: '''Полислав''' (''...chomu bisse jme Polislavf.''{{sfn|Живковић|2009|ppp=66}}), '''Себијслав''' (''...cha mu ime bisse Sebijslavf...''{{sfn|Живковић|2009|ppp=68}}), или на латинском "Sebeslavus rex"{{sfn|Живковић|2009|ppp=68}} и "Thomislavus rex"{{sfn|Живковић|2009|ppp=66}}.

Занимљиво је да се ништа о хрватском владару Томиславу не налази у делу "[[De administrando imperio|О управљању Царством]]" (''De administrando imperio'') [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]], који опширно пише о Хрватској тога времена, или пак код "оца хрватске историографије", [[Иван Лучић|Ивана Лучића]], у "[[Шест књига о краљевству Хрватске и Далмације]]" (''De regno Croatiae et Dalmatiae libri sex'') из [[1666]]. године. Иван Лучић је чак сматрао да су списи сплитских сабора фалсификати<ref>Ioannis Lucii Dalmatini De Regno Dalmatiae et Croatiae Libri Sex, Amstelaedami, 1666, lib. II, cap. VI. ppстр. 73–75.</ref>. Такође, Томислава није поменуо ни хрватски хроничар [[Иван Томашић]] век раније, у свом делу ''"Chronicon breve regni Croatiae"''. У бити, Тома Архиђакон је први хроничар који помиње краља Томислава и сведочи да је за његова живота (1200—1268) постојало "нејасно, слабо сећање и знање о збивањима у 10. столећу."{{sfn|Goldstein|1985|ppp=24}} Исти хроничар тврди да су тек [[Стјепан Држислав|Држислав]] и његови наследници називани краљевима Хрватске и Далмације.{{sfn|Goldstein|1985|ppp=24}} Популаризацији Томислава као великог хрватског средњевековног владара, допринео је у 19. веку хрватски историчар [[Вјекослав Клаић]] у часопису "Хрватска липа" (чланак "Томислав, први краљ хрватски", Хрватска липа, бр. 21, год. I, 23. V (1875). ppстр. 170–172), "што је био незаобилазан фактор у процесу настајања хрватске националне свести." {{sfn|Goldstein|1985|ppp=25}}

Иако је претходно наведено да нема поузданих података о Томиславовој владавини или да су веома оскудни{{sfn|Klaić|1975|ppp=275}}, хрватска историографија сматра да је он током своје владавине проширио свој посед и на део [[Панонска кнежевина|Панонске кнежевине]], чиме је створио јединствену хрватску државу коју је уздигао на ранг [[краљ]]евине. Такав поглед углавном су прихватили и у својим делима навели многи домаћи и светски историчари, али без икаквих доказа из примарних историјских извора о његовом владању на просторима данашње [[Славонија|Славоније]]{{sfn|Klaić|1975|ppp=276}}<ref>Hrvoje Gračanin, "Od Hrvata pak koji su stigli u Dalmaciju odvojio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom": Razmatranja uz DAI c. 30, 75-78, Povijest u nastavi, Vol. VI No.11 (1), Društvo za hrvatsku povjesnicu, Lipanj, 2008, UDK: 94(497.5)”06”. ppстр. 67–69.</ref>. Порфирогенит је записао да је после слома [[Првобитна Србија на Балканском полуострву|првобитне Србије]] под [[Захарија Прибислављевић|Захаријом Прибислављевићем]] [[924]]. године неки хрватски владар пружио заштиту [[Срби|српским]] избеглицама<ref>Gyula Moravscik, Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, Dumbarton Oaks, Washington. (1967). ppстр. 159.</ref>, због чега је дошао у сукоб са [[списак бугарских владара|бугарским царем]] [[Симеон I|Симеоном Великим]] (864—927). Хрватска историографија сматра да се управо ради о краљу Томиславу и да се то догодило негде на простору данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], о чему такође нема никаквих података{{sfn|Goldstein|1985|ppp=26}}. Према тврдњама уваженог хрватског историчара [[Иво Голдштајн|Иве Голдштајна]], на темељу многих посредних и прилично непоузданих података, [[Иван Кукуљевић]] је настојао да створи утисак како је хрватска држава ојачала баш у време Томислава, те је њене границе "размакнуо до Драве и Дунава"{{sfn|Goldstein|1985|ppp=26}}. Надаље, хрватска историографија сматра да је Томислав на великим црквенонародним саборима у [[Сплит]]у подржао латинско свештенство, сплитску надбискупију и укидање словенског [[Богослужење|богослужења]], чиме је противно залагањима [[нин]]ског [[бискуп]]а [[Гргур Нински|Гргура]] и међу Хрватима укинуто богослужење на словенском језику. На тим саборима, као што је претходно наведено, поред Томислава је учествовао као представник [[Захумље|захумских]] Срба, [[Михајло Вишевић]], што су неки тумачили његовим [[вазал]]ним односом према Томиславу, иако о томе нема потврде у историјским изворима. Премда је тешко дати реалну слику обима и снаге Томиславове државе услед шкртости података о том времену, ипак се из успешних борби са Симеоном, који је у то доба био најмоћнији владар на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], као и помињања војне силе којом је она располагала у спису ''[[De administrando imperio|О управљању Царством]]'' [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959), може закључити да је она у његово време била значајан војни фактор у том делу [[Европа|Европе]].

Као што је већ претходно речено, популаризацији Томислава у хрватском народу допринели су романтичарски и родољубиво настројени хрватски историографи у 19. веку, пре свега [[Фрањо Рачки]], [[Иван Кукуљевић]], [[Вјекослав Клаић]], [[Тадија Смичиклас]] и други. Тако Вјекослав Клаић у својој ''"Повијести Хрвата"'' није зазирао чак ни да у то дело уврсти приче и легенде о томе како је "по свој прилици била прослављена крунидба краља Томислава на Дувањнском пољу."{{sfn|Goldstein|1985|ppp=27}} Нешто доцније, у Томиславову част, град [[Томиславград|Дувно]] у Босни и Херцеговини преименован је у ''Томиславград'', пошто се у романтичарској традицији сматрало да је у његовој близини овенчан за краља, иако о томе нема потврде у историјским изворима.

|списак=[[Списак хрватских владара|Хрватски владари]] <br /> (око 910—928)