Савка Јаворина Вујовић — разлика између измена

Рођена је [[4. август]]а [[1918]]. године у [[Студенци (Перушић)|Студенцима]], [[Перушић]], [[Госпић]]. Потиче из [[Срби|српске]] породице. Гимназију је учила у [[Госпић]]уГоспићу и [[Загреб]]у, а средњу медицинску школу у [[Београд]]у. У школи је дошла у додир са омладинским покретом, коме је приступила [[1936]]. године. Радила је у Омладинској секцији Женског покрета, Задрузи младих девојака, доцније у друштву „[[Полет]]“ и у стручном удружењу медицинских сестара.

Хапшена је [[1937]]. и [[1940]]. године. После изласка из затвора, априла [[1940]]. године, примљена је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. У КПЈ је примио [[Ненад Парента|др. Ненад Парента]] са којим се повезала још [[1936]]. године. Када је почео [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак]] [[1941]]. године, Саша је била секретар партијске организације при [[болница]]ма у Београду.

Радила је на окупљању санитетских кадрова за партизанске одреде и прикупљању санитетског материјала. Тада је била и члан Месног одбора Народноослободилачког фонда у Београду. Септембра [[1941]]. године је отишла из Београда у [[Расински партизански одред]]. Најпре је била борац, а затим је као [[политички комесар]] чете учествовала са овим одредом у многим борбама које су вођене на [[Блаце|Блацу]], [[Шиљеговац|Шиљеговцу]], [[Рибарска Бања|Рибарској Бањи]] и другим местима.

Косовско-метохијска бригада која се пробијала ка Јегејској [[Makedonija (region)|Македонији]] водила је непрекидне борбе са [[Четници|четницима]]. На путу од Козјака за Кукуш планину, који је трајао 25 дана, бригада је водила 30 борби. У врло тешким условима, у непрекидној борби, читава бригада је показала изванредан хероизам. Саша, политички комесар, била је оличење тога хероизма. Јула [[1944]]. године Саша је прешла у [[Осма српска бригада НОВЈ|Осму српску бригаду]] [[22. српска дивизија НОВЈ|22. дивизије]], у којој је такође била политички комесар. [[8. септембар|8. септембра]] 1944. ослобађали су [[Врање]] и [[Владичин Хан]]. У децембру је дошла у ослобођени Београд и на [[Градска општина Чукарица|Чукарици]] формирала партијску организацију. Касније је била секретар III рејонског комитета партије у Београду.

Године [[1946]]. отишла је у Зајечар и била секретар Среског и члан Окружног комитета КПЈ за [[Зајечар]]. Од [[1947]]. до [[1953]]. радила је у кадровској управи ЦК КП Србије, у [[Београд]]уБеограду, а од [[1953]]. до [[1955]]. године је била секретар Среског комитета СКЈ за [[Јагодина|Светозарево]].

Од [[1955]]. године радила је у администарцији [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] у [[Београд]]уБеограду.

Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликована је [[9. октобар|9. октобра]] [[1953]]. године.