Хан Пијесак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
Упознај Српску |
||
Ред 47:
== Историја ==
=== Средњи вијек ===
Подручје Хан Пијеска је у 14. и [[15. вијек]]у везано за град [[Борач на Прачи|Борач]] и његове господаре [[Павловићи|Павловиће]]. Недалеко од Хан Пијеска налазио се [[Комић-Град]], а западно од Пијеска налазила се тврђава [[Пошијак]] саграђена крајем [[11. вијек]]а. Сматра се да је тврђава Пошијак изгубила функцију подом под [[Османско царство|Турке]], а за град Комић се зна да је одмах по заузимању од стране Турака [[1463]]. године срушен.
=== Период турске владавине ===
Падом под Турке становништво је започело сеобе на југ у [[Херцеговина|Херцеговину]] и [[Црна Гора|Црну Гору]], „Послије косовске битке и првих турских освајања у Босни, од 1415, такве су сеобе биле честе и у њима учествовала властела и маса народа"{{sfn|Филиповић|2000|p=94}}. Док су један дио становништва Турци одвели на силу са собом. Проводећи административну подјелу области које су ушле у састав Босанског санџака, Турци су се стриктно придржавали затеченог стања и подјеле тих области између њих, односно босанског краља и осталих крупних босанских феудалаца. Тако је и подручје општине у Турским списима подпадало под „Нахија Павловића“ или „Земља Павловића“.
[[Романија]] и шире подручје су познати као колијевка [[Хајдуци|хајдучије]]. О томе говоре и народне епске пјесме. Хајдуци су се појединачно почели јављати у 15. вијеку, а хајдучија се развила средином 17. и одржала се све до краја 19. вијека. Преко Романије су пролазили познати кириџијски путеви и кретало се становништво из различитих потреба. Положај Хан Пијеска био је идеалан за овај вид борбе, те су задње хајдучке чете у источној Босни управо биле из Хан Пијеска.{{sfn|Крсмановић; Сокановић; Косорић|2011|63, 64}}
На старом караванском путу путу од [[Сарајево|Сарајева]] који је водио преко [[Романија|Романије]] било је на сваких десетак километара по један хан за одмор, конак и свратиште путника, војних и трговачких каравана. Један од ових ханова био је и Хан-Пијесак, око кога се доста касније формира истоимено насеље.
[[Евлија Челебија]] [[1664]]. године на путу од Сарајева према [[Зворник]]у помиње на ханпјесачком простору неколико ханова око којих се касније формирају мања или већа насеља(Хан-Пијесак, Хан-Поглед, Хан-Мачковац, Хан-Ханић). Ова насеља била су највећа и најзначајнија. Подручје Хан-Пијеска се налазило на раскрсници пута који га је повезивао са Сребреницом и долином [[Дрина|Дрине]], други крај ове раскрснице водио је ка [[Власеница|Власеници]] и Зворнику, а трећи је водио према [[Соколац|Сокоцу]], и преко Романије ка Сарајеву. Хан-Поглед је имао стратегијски значај у вријеме опште несигурности путника за вријеме владавине Турака, изложених нападима одметника. Од овог хана се шири поглед преко Бирча, према Мајевици, Дрини и Србији, те је због тога добио име Поглед.
Према вјеровању Хан-Пијесак је добио име по сталним жалбама мајстора градитеља хана - да им је лош пијесак за зидање. Других података у вези са именом овог насеља нема. Временом се на релативно широком простору између Сокоца и Власенице указала потреба за административним средиштем које би обухватало села којима су околна насеља градског типа била релативно далека.
=== Аустроугарска окупација ===
Доласком [[Аустроугарска|Аустроугарске]] изграђена је и жељезничка пруга према [[Завидовићи]]ма, а затим и друм дуж старог караванског пута. Ово је увећало значај Хан-Пијеска па се постепено око некадашњег хана почело формирати и насеље радника-дрвосјеча које се први пут помиње 1895. године. До Првог свјетског рата овде такорећи није ни било насеља сем хана и неколико шумских барака на раскрсници пута Сарајево-Зворник. По завршетку рата Хан-Пијесак окупља и око себе привлачи села која су до тада била оријентисана ка околним насељима градског типа.
У вријеме када је Босна и Херцеговина била у саставу Аустроугарске, љепоту Хан Пијеска примијетили су царски службеници па су наложили да се детаљно проуче сви потенцијали овог планинског мјеста. Константовано је да би чист ваздух, црногорична шума и озон пријао и самом цару Фрању Јосипу. Тада је предложено да се у Хан Пијеску изгради седамнаест елитних одмаралишта различите величине и садржаја али и царски љетњиковац
[[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српске трупе]] ослободиле су Хан Пијесак [[28. септембар|28. септембра]] [[1914]]. године.<ref>[[Политика (новине)|Политика]], бр. 3.823 од уторка 16. септембра 1914., насловна страна</ref>
=== Краљевина Југославија ===
▲У вријеме када је Босна и Херцеговина била у саставу Аустроугарске, љепоту Хан Пијеска примијетили су царски службеници па су наложили да се детаљно проуче сви потенцијали овог планинског мјеста. Константовано је да би чист ваздух, црногорична шума и озон пријао и самом цару Фрању Јосипу. Тада је предложено да се у Хан Пијеску изгради седамнаест елитних одмаралишта различите величине и садржаја али и царски љетњиковац. Ове планове Аустроугарске помео је [[Први светски рат|Први свјетски рат]], те су планови о изградњи царског комплекса дошли у посјед краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру Карађорђевићу]]. Аустроугарски нацрти су послужили, те је тако 1919. године почела градња краљевог дворца који је убрзо завршен. Уз дворац саграђени су и други објекти у саставу овог комплекса. [[Резиденција краља Александра Карађорђевића у Хан Пијеску|Љетниковац краља Александра I Карађорђевића]], је једина краљевска резиденција у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]].
[[Датотека:Краљевићи у Хан Пијеску.jpg|мини|лево|250п|Краљевићи [[Петар II Карађорђевић|Петар]] са [[Томислав Карађорђевић|Томиславом]] и [[Андреј Карађорђевић|Андрејом]] у Хан Пијеску, 1931. године.]]
Планове Аустроугарске за изградњу елитног насеља помео је [[Први светски рат|Први свјетски рат]], те су планови о изградњи царског комплекса дошли у посјед краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру Карађорђевићу]]. Аустроугарски нацрти су послужили, те је тако 1919. године почела градња краљевог дворца који је убрзо завршен. Уз дворац су тада саграђени и други објекти у саставу овог комплекса.
[[Резиденција краља Александра Карађорђевића у Хан Пијеску|Љетниковац краља Александра I Карађорђевића]], је једина краљевска резиденција у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]].
[[Датотека:Милан Стојадиновић Хан Пијесак.png|мини|десно|250п|[[Милан Стојадиновић]] са министрима испред дворца, после сједнице на Хан Пијеску 1936. године]]
Тада је саграђена и [[црква]] којој је кумова краљ Александар лично. Заузет државничким обавезама, лично није присуствовао отварању цркве већ је послао свога изасланика [[Јанко Вукотић|сердара Јанка Вукотића]].<ref>http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=28339 Беатовић, В. (2012). Двор Карађорђевића у Хан Пијеску. Фронтал</ref>Краљу је додјељено и ловиште од 24 хектара. Често је са породицом долазио у Хан Пијесак. Ту су поред краља, касније престолонаследника и њихове породице, долазили министри из владе, генерали и други достојанственици. Долазили су и разни државници. Примао је амбасадоре, изасланике. У дворцу су Карађорђевићи проводио вријеме, обављали државничке послове и одмарли се.{{sfn|Крсмановић; Сокановић; Косорић|2011|46,47}}
У Хан Пијеску је потписан и [[Видовдански устав|Видовдански Устав]]. Краљ је у резиденцији примио у посјету и [[Мустафа Кемал Ататурк|Кемала Ататурка]], турског реформатора, приликом посјете Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Био је угошћен и премијер Турске [[Мустафа Исмет Инени]], априла 1937. године.<ref>Време, Београд, 19. април 1937</ref> Одржаване су сједнице владе. До почетка рата премијер Стојадиновић је често боравио на Хан Пијеску.<ref>Време, Београд, 27. август 1936</ref>
== Привреда ==
Линија 172 ⟶ 191:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Крсмановић; Сокановић; Косорић|first=Јово;Саво;Мирко|title=Хан Пијесак : простор - вријеме - људи : монографија|year=2011|publisher=Хан Пијесак|isbn=978-86-914787-0-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Филиповић|first=Миленко С.|title=Гласинац : антропогеографско-етнолошка расправа|authorlink=Миленко С. Филиповић|year=2000|publisher=Херес}}
== Спољашње везе ==
| |||