Угљеша Мрњавчевић — разлика између измена

[[Турци]] су средином 14. века заузећем Галипоља трајно прешли на Балкан и отпочели са планским освајањем Полуострва. Неуобичајено лако освајају град за градом: Димотику (1360), Једрене (1362) и Пловдив (1363)<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=590}}</ref>. Заједничка опасност од Турака зближила је Серску државу и Византију. Старац [[Исаија Серски|Исаија]] пише да је основни циљ Угљешине политике било покретање офанзивног рата и истеривање Турака са Балкана. Патријарх [[Патријарх српски Пајсије I Јањевац|Пајсије I]] такође пише о опасности од "Исмаилићана". О истоме се пише и у Бугарској анонимној хроници из 15. века и у спису влашког монаха [[Мокса|Моксе]] из 1620. године<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=127}}</ref><ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Алексић|2013|pp=86}}</ref>. Ширењем своје државе на област западне Тракије (крај шездесетих година 14. века) Угљеша је смањио турски притисак на средиште своје државе. Између 1366. и новембра 1369. године Угљеша је заузео родопско приморје од реке Месте до језера Пору. Тиме је источна граница Серске државе превазилазила оне из времена Душановог царства<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=588}}</ref><ref name="automatski generisano1" />. Упади Турака били су чести, али располажено са више података само о нападима на светогорске манастире. Серски деспот се, према [[Мавро Орбин|Мавру Орбину]], у почетку успешно борио против Турака и нанео им неколико пораза<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=589}}</ref>. Угљеша се мешао у тракијске прилике о чему сведоче и турске хронике. [[Коџа Хусеин]] пише да је заповедник Филипопоља побегао деспоту у Серску државу како би са њим радио на освети због губитка града<ref>{{harvnb|Радић|1993|pp=343}}</ref>. У Цариград су лета 1371. године дошли српски посланици са намером да договоре склапање савеза против Турака. О томе нам сведочи говор [[Димитрије Кидон|Димитрија Кидона]]. Срби су царству нудили новац и склапање династичких бракова<ref>Острогорски (1965). стр. 138.-9</ref>. Међутим, преговори који су уследили након измирења цркава нису довели до склапања савеза против Турака. У таквој ситуацији се деспот обратио за помоћ своме брату. За краља Вукашина је потреба деловања на истоку дошла неочекивано пошто је средином 1371. године био у походу против жупана [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]]. Алтомановић се изненађујуће брзо опоравио од [[Косовска битка (1369)|пораза на Косову]], повратио изгубљене области и кренуо да угрожава Вукашинове територије. Спорно је то да ли је Вукашин у Маричкој бици учествовао као српски краљ или као господар. Севастократор [[Влатко Паскачић]] не помиње се у изворима о бици, а [[Радослав Хлапен]] (за кога се не зна да ли је учествовао у бици) је надживео краља и деспота<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=598}}</ref>. Јуна 1371. године Вукашин се, заједно са сином [[Марко Краљевић|Марком]] и Ђурађом Балшићем, налазио у околини Скадра одакле се повукао на позив свога брата<ref>{{harvnb|Острогорски|1965|pp=142}}</ref>.