Битка код Добоја (1415) — разлика између измена

м
м (Разне исправке)
 
== Последице ==
Битка код Добоја представља важну прекретницу у историји средњовековне босанске државе. Угарска, која је до тада играла доминантну улогу у унутрашњим приликама у Босни, потиснута је од стране све моћнијег Османског царства. Босанска властела оријентише се према новим господарима{{sfn|Ћирковић|1964|p=242}}. Од 1415. године нема више озбиљнијих угарских упада у Босну. Босанска властела стиче моћног савезника у борби против католичанства. На двору босанског краља у Сутјесци, нашла се 23. августа сва босанска властела, Сандаљ Хранић, Хрвоје Вукчић, Павле Раденовић, [[Павле Радишић Клешић]], војвода [[ВукмарВукмир Златоносовић]], Драгиша Динчић и сам краљ Остоја. Предвођена самим краљем Остојом, властела је тог дана на Пареној Пољани код Сутјеске напала кнеза Павла Раденовића. Павле је убијен од стране Сандаљевих људи. Његов син, Петар, свезан је и послат у [[Бобовац]]. Оправдање је било да је Павле "издао цео свет, и Дубровник, и Босну и Угарску". Стварни узрок атентата на Павла био је његов сукоб са Хранићем. Дубровчани нису оправдавали овај поступак. Павле је сахрањен у Врхбосни, на месту који и данас носи назив [[Павловац (Бања Лука)|Павловац]]{{sfn|Ћоровић|1940|p=417}}{{sfn|Мишић|2014|p=55}}.
 
== Референце ==