Јеврем Обреновић — разлика између измена

У [[Шабац|Шапцу]] се оженио [[Томанија Обреновић|Томанијом]], ћерком [[Анта Богићевић|Анте Богићевића]], с којом је изродио осморо деце — седам кћери и једног сина. Његов син Милош био је отац краља [[миланМилан Обреновић|Милана Обреновића]].

Јевремова кћерка [[Анка Обреновић|Анка]] била је удата за [[Александар Константиновић|Александра Констатиновића]], с којим је изродила четворо деце, од којих су Катарина и Алексаднар оставили потомство, како мушко тако и женско. Катарином је хтео да се ожени кнез Михаило Обреновић. Ваља споменути и Анкину унуку Наталију, кћерку пуковника Александра Константиновића, команданта краљеве гарде, која се удала за кнеза [[Мирко Петровић (принц)|Мирка Петровића]], сина црногорског краља [[николаНикола I Петровић|Николе]], с којим је имала петоро деце од којих је један од синова, [[Михаило Петровић Његош|Михаило]], отац [[Никола Петровић (принц)|Николе]], актуелног претедента на престо [[Црна Гора|Црне Горе]]<ref name="">{{cite web|url=http://www.nadjisve.com/component/option,com_fireboard/Itemid,2/func,view/catid,22/id,46/ |title=Лоза Обреновића (објављено на форуму) |publisher=Nadjisve.com |date= |accessdate = 27. 12. 2011.}}</ref>.

У Шабачкој нахији, Јеврем је имао бројна задужења: прикупљање [[порез]]а, комунално и урбанистичко уређење, оснивање и устројство Магистрата, организација здравства и спречавање зараза и [[епидемија]], сузбијање хајдучије, ушоравање села, гушење буна, учешће у дипломатским активностима итд. Учествовао је у гушењу [[Абдулина буна|Абулине]] (1821), [[Ђакова буна|Ђакове]] (1825) и [[Чарапићева буна|Чарапићеве]] (1826) буне и својим рукама је, срамно и мучки, убио [[Милоје Ђак|Милоја Ђака]] којег је кнез [[милошМилош Обреновић|Милош]] био предао војсци да му суди, а они су одлучили да га поштеде.

1829. године, Јеврем је из [[Сомбор]]а довео [[Јосиф Шлезингер|Јосифа Шлезингера]] за учитеља [[музика|музике]] својој деци. [[Јосиф Шлезингер|Шлезингер]] је у Шапцу основао сопствену „музичку капелу“, али ју је кнез [[милошМилош Обреновић|Милош]] убрзо одвео у [[Крагујевац]] ([[1. јун]]а [[1831]]. године [[Јосиф Шлезингер]] постављен је за [[капелник]]а војне музике у Крагујевцу). Захваљујући Јевремовим напредним схватањима, [[Шабац]] је, међу првим градовима у Србији, имао: школу, учитеље, лекаре, [[апотека]]ре, „художественике“ итд. Шабачку варош Јеврем је такође по „европејски“ уредио: главне улице су се секле под правим углом, а остале „према њима... изведене лењиром“{{чињеница|date=12. 2009.}}. За време Јевремове владе, у [[Шабац|Шапцу]] су почеле да раде бројне значајне установе: Шабачки магистрат (1823), Школа код Цркве (коју је Јеврем подигао сопственим средствима), грађанска [[болница]] са две просторије (већа за болеснике, мања за лекаре, 1826. године), добро опремљена апотека ([[1826]]), касарна (зграда са четири просторије) са 60 војника итд. [[Јоаким Вујић]] сведочи да је, 1826. године, у Шапцу затекао солидно снабдевену [[апотека|апотеку]] са лековима у вредности од 5000 гроша.

У [[новембар|новембру]] [[1831]]. године, кнез [[милошМилош Обреновић|Милош]] поставио је Јеврема за губернатора вароши и Нахије београдске. Половином [[1835]]. године унапређен је у чин [[генерал-мајор]]а, а надаље је заузимао многе значајне положаје: надзорник јавних грађевина, управник Војно-полицијске канцеларије, председник [[Државни савет (Србија)|Државног савета]], члан [[Намесничка влада|Намесничке владе]] итд.