Отворите главни мени

Промене

[[Датотека:Dvorski kompleks 1930-tih.jpg|300п|мини|десно|Дворски комплекс 1930.]]
Након династичке смене навладарском престолу Србије [[1903.|1903. године]], Стари  конак је порушен, а Стари двор је постао званична резиденција династије Карађорђевић. Због страдања објекта у бомбардовању током [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1921.|1921. године]] отпочели су радови на рестаурацији здања. Комисију која је водила ове радове чинили су представници Министрстава грађевина и финансија, управник двора и сликар Урош Предић. До априла [[1922.]] завршена је већина радова, обновљени су позлаћени гипсани радови на зидовима зимске баште и у свечаној сали, а све просторије опремљене су новим намештајем, набављеним у [[Лион|Лиону]] и Бечу. Када је 1922. године [[Нови двор]] отворен као званична краљевска резиденција, Стари двор је добио своју првобитну, јавну намену, предвиђену још пројектом Александра Бугарског из 1881. године. 
[[Датотека:Stari dvor, oko 1926. godine.jpg|лево|мини|Стари двор, око [[1926]]., слика из [[Историјски архив Београда|Историјског архива Београда]].]]
 
Наредна темељна обнова Старог двора уследила је током [[1930.]] и [[1931.]] под надзором архитекте управе двора [[Драгомир Тадић|Драгомира Тадића]]. Све фасаде и декоративна пластика објекта, првобитно изведени у малтеру, замењени су ликорезачким и украсним радовима у вештачком камену, који су рађени под надзором архитекте [[Светомир Лазић|Светомира Лазића]]. Стари двор је тешко оштећен у бомбардовању Београда [[6. април|6. априла]] [[1941.]] године. После ослобођења и друштвених промена које су потом наступиле, старо дворско здање добило је нову намену. Изменама насталим током реконструкције 1947-1949. године, грађевина је добила не само нову функцију већ и потпуно ново решење улазне партије и фасаде према Булевару краља Александра, према пројекту архитекте [[Драгиша Брашован|Драгише Брашована]]. Приликом ове реконструкције уклоњене су и две мање куполе са краљевским крунама, а на обновљене делове фасада нису враћена некадашња краљевска знамења. Реконструкција и уређење ентеријера изведени су према пројекту архитекте Александра Ђорђевића. Посебна пажња посвећена је уређењу свечане сале која је украшена новим државним и републичким симболима, као и витражима са темама из [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]]. Осим Брашована и Ђорђевића у реконструкцији здања учествовали су и други домаћи архитекти, између осталих [[Братислав Стојановић]], [[Милан Минић]], [[Слободан Михаиловић]] и [[Момчило Белобрк]].