Година четири цара — разлика између измена

одбијање да плати преторијанце. Галба је са презиром гледао на подмићивање војника, веома раширено у време Клаудија и Нерона, чиме се куповала њихова лојалност.

[[Датотека:Stockholm - Antikengalerie 4 - Büste Kaiser Galba.jpg|мини|лево|Биста Галбе, Музеј Антиквитета, Краљевска палата, [[Стокхолм]].]]

 

цар. Следећег дана, побунили су се и војници у [[Доња Германија|Доњој Германији]] и сами донели одлуку ко ће бити нови цар, прогласивши гувернера провинције, [[Вителије|Вителија]] за императора.

 

Галба, свестан своје непопуларности и општег незадовољства, да би спречио надолазећу олују, усвојио је [[Луције Калпурније Пизон|Луција Калпурнија Пизона]] као свог сина и наследника. Народ и преторијанци у овом Галбином поступку препознали су слабост. [[Отон|Марко Салвије Отон]], који је дуго спадао у Галбине највеће присталице, сам је очекивао да буде усвојен. Галбин избор Пизона за наследника разочарао је Отона те јеступио у контакт са незадовољним преторијанцима који су га поздравили као цара 15. јануара 69. Галба је одмах кренуо да се сусретне са побуњеним војницима, али је био толико слаб да су га возили у носиљци. Отон се на челу преторијанаца запутио ка Римском форуму и сусрео са Галбином пратњом која се кроз гомилу пробијала ка касарнама преторијанаца. Кохорта, која је тог дана била на дужности на Палатину и пратила императора, одмах га је напустила. Галби, његовог усвојеног сина Пизона и остале из пратње брутално су убили преторијанци. Након кратке борбе, Отон се тријумфално вратио у претиријански камп и истог дана сенат му је дао титуле Августа, доделио трибиницијске моћи и и остале почасне титуле које су припадале принципату.

 

 

== Отон ==