Петар Војсалић Хрватинић — разлика између измена

м
razne ispravke; козметичке измене
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ))
м (razne ispravke; козметичке измене)
'''Петар Војсалић''' (умро после 21. августа 1456.) је био војвода [[Доњи Краји|Доњих Краја]] (пре 1445 - после августа 1456). Припадао је великашкој породици [[Хрватинићи|Хрватинића]]. Био је син [[Јурај Војсалић Хрватинић|Јурја Војсалића]]. Петар је био у добрим односима са папама [[Евгеније IV|Евгенијем IV]] (1431-1447) и [[Папа Никола V|Николом V]] (1447-1455) који га називају јединим босанским великашем који је задржао римокатоличку веру. Учествовао је у грађанском рату између [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефана Томаша]] и херцега [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]] подржавајући босанског краља. Умро је после августа 1456. године.
 
== Биографија ==
 
=== Рани живот ===
[[Датотека:Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg|250px|мини|лево|Војводство Стефана Вукчића Косаче (1441-1445)]]
Петар је био син [[Јурај Војсалић Хрватинић|Јурја Војсалића]], унука [[Вукац Хрватинић|Вукца Хрватинића]]. Јурај је иступао као наследник свога стрица [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја Вукчића]] преузимајући титулу војводе Доњих Крајева. Хрвојев син [[Балша Херцеговић Хрватинић|Балша]] умро је убрзо након оца, а удовица [[Јелена Нелипчић|Јелена]] се преудала за босанског краља [[Остоја Котроманић|Остоју]]. Са оцем се помиње у повељи из 1434. године. Повељом издатом 12. августа 1434. године, војвода Јурај је, са својим синовима Петром и [[Јурај Војсалић Млађи|Јурајом]], потврдио Радивојевићима поседе које су држали и ставио их у заштиту фра Жуана. Списак жупа које се помињу у повељи показује да је Јурај владао већим делом Доњих Краја, западним Хумом, а вероватно и територијом која се налазила између ових области. Јурај, међутим, није држао целу жупу Сану као његов стриц, већ само њен најјужнији део. Краљ [[Стефан Томаш]] је 1446. године потврдио држање жупе [[Сана (жупа)|Сане]] синовима [[Иваниш Драгишић Хрватинић|Иваниша Драгишића]]. Јурај Војсалић је умро после 1438. године када се последњи пут помиње у изворима<ref>Мргић (2002), стр. 118</ref>. Петар се као самосталан владар у изворној грађи први пут помиње 12. априла 1445. године. Тада је већ био ожењен и угледан човек. [[Дубровачка република|Дубровачко]] веће је, на захтев војводе [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]], послало Петровој болесној жени Доротеји (Теодори), млађој ћерци [[Балша III Балшић|Балше III Балшића]], лекара. Петар је носио титулу војводе Доњих Краја, будући да га тако ословљава сам папа у својим писмима: Voyvodam partium Regni Bosne inferiorum. Није познато када је стекао ту титулу.
 
=== Однос са папама ===
[[Папа Евгеније IV]] писмима извешћује да је примио Петра Војсалића са његовим земљама под своју и заштиту римокатоличке цркве и наређује да га нико не напада и не узнемирава. Петар је узео учешћа у рату Стефана Вукчића и краља Томаша стајући на страну Томаша против Стефана (1446). Након раскида са краљем, претила му је опасност од обојице. У околини Книна је убирао црквени десетак за одбрану свог града Висућега који се налазио на самој босанској граници. Сукобио се око тога са Јурјем, шибеничким бискупом. Бискуп га је изопштио из цркве. Папа Евгеније IV је, међутим, посредовао у сукобу наређујући (23. октобра 1446.) своме легату у Босни, хварском бискупу Томи Томасинију, да Петра ослободи изопштења. Папа наглашава да је Петар једини католички кнез на овим просторима што доказује да је Петар наставио политику свога оца ослањајући се на римокатоличку цркву<ref>Мргић (2002). стр. 119, 149-150</ref><ref name="automatski generisano2">Хрватски биографски лексикон</ref>.
 
Петар се сукобио са босанским фрањевачким викаром Фабијаном кога је тужио папи. Фрањевачки бискуп је истргнуо испод војводине власти све фрањевачке манастире у његовој земљи када се војвода разишао са Томашом. У добрим односима Петар је био и са Евгенијевим наследником, [[Папа Никола V|папом Николом V]]. Исправом од 18. јуна 1447. године Никола је узео Петрова добра у своју заштиту. Никола истиче да је Петар једини сачувао неокаљану католичку веру међу босанским великашима. Дозвољава му да на свој двор узме двојицу [[Фрањевци|фрањеваца]] за капелане<ref>Мргић (2002). стр. 149</ref>.
 
=== Учешће у грађанском рату ===
[[Датотека:Stjepan tomas.jpg|250px|мини|лево|Стефан Томаш Остојић Котроманић (1443-1461)]]
Петар се до 18. децембра 1451. године измирио са Томашом. Помиње се међу сведоцима краљеве исправе за Дубровник којом је закључен савез против Косаче. Априла 1452. године савезници су пошли у помоћ Стефановом сину [[Владислав Херцеговић Косача|Владиславу]] и хумском војводи [[Иваниш Влатковић|Иванишу Влатковићу]]. Стигли су до Блата (Мостарско блато)<ref name="automatski generisano2" />. Непријатељство Петра и хрватско-далматинског бана [[Петар Таловац|Петра Таловца]] и грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]] отворило је могућност да Петар напусти савезнике. Дубровчани настоје да то спрече те Петру шаљу изасланике, новчану помоћ и стрељиво. Забележено је да су Дубровчани посредовали код [[Јанко Хуњади|Јанка Хуњадија]] да Петра заштити од Улриха Цељског. Сукоби се воде у области западног Хума и Неретве што је доказ да је Петар задржао територије којима је управљао његов отац Јурај<ref name="automatski generisano1">Мргић (2002). стр. 118</ref>. Између Петра и краља Томаша поново је дошло до сукоба 1452. године. Сукоб је решен посредовањем хварског бискупа Томе, босанских фрањеваца на челу са Мартином. О томе сазнајемо из писма папе Николе. Петар је краља признао за свог господара и обећао да ће му увек "правоверно служити". Петар је од краља примио пољубац измирења<ref>Мргић (2002). стр. 118-9</ref>.
 
=== Смрт ===
Петар се последњи пут као жив спомиње у [[Млетачка република|млетачкој]] исправи од 21. августа 1456. године као баштиник земљишних поседа<ref name="automatski generisano2" />. Тачна година Петрове смрти није позната.
 
 
 
== Породица ==
Петар је био син Јураја Војсалића. У изворној грађи се не помиње као Јурјевић, по имену свога оца, што је у средњем веку било уобичајено, већ као Војсалић, по [[Војислав Вукчић Хрватинић|Војиславу Вукчићу]], своме деди<ref name="automatski generisano2" />. Војислав је био син Вукца Хрватинића и млађи брат [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја]], [[Вук Вукчић Хрватинић|Вука]] и [[Драгиша Вукчић Хрватинић|Драгише Вукчића]], дакле унук [[Хрватин Стјепанић|Хрватина Стјепанића]], родоначелника породице Хрватинић<ref>Мргић (2002). стр. 71.</ref>. Супруга Петра Војсалића била је Теодора, унука Које Закарија из Дања и ћерка Боје, удовице Балше III Балшића. Старија сестра Теодоре била је Јелена која се новембра 1424. године удала за Стефана Вукчића Косачу. До женидбе са Теодором вероватно је дошло непосредно пред смрт Јурја Војсалића како би се изгладили односи са Сандаљевим наследником. О породичним приликама војводе Петра има мало непосрених података. У повељи из 1434. године помиње се Јурјев други син, дакле Петров брат, такође Јурај. То је једини документ у коме се помиње Петров брат<ref name="automatski generisano2" />. Петрова ташта је 4. августа 1452. године одлучила да преда Дањ Млечанима. Петар се јавља као посредник. Петар Војсалић је имао и ћерку Доротеју. Она се у изворима помиње само једном, 1456. године, и то већ као покојна<ref name="automatski generisano1" />.
 
[[Matija Vojsalić|Матија Војсалић]] (1471-1475), краљ османске марионетске [[краљевина Босна (1465-1476)|Босне]], наследник [[Матија Шабанчић Котроманић|Матије Шабанчића]] (1465-1471), је био брат или син Петра Војсалића<ref>Мргић (2002). стр. 124</ref>.
 
 
=== Породично стабло ===
<center>{{Ahnentafel-compact5
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
{{reflist|2}}
 
== Извори ==
* Јелена Мргић; Доњи Краји, крајина средњовековне Босне, Филозофски факултет Бања Лука, Београд (2002)
* [[Хрватски биографски лексикон]], [http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=89#HrvatinStjepanic пдф]
1.572.075

измена