Јурај Војсалић Хрватинић — разлика између измена

'''Јурај Војсалић''' (умро после 1438<ref>Мргић (2002), стр. 118</ref>.) је био кнез (1419-1421) и војвода (1421-после 1438) [[Доњи Краји|Доњих Краја]]. Припадао је породици [[Хрватинићи|Хрватинића]]. Наследио је велики део поседа свога стрица, херцега [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја Вукчића]]. Служио је босанске краљеве [[Стефан Остојић Котроманић|Стефана Остојића]] и [[Твртко II Твртковић|Твртка II Твртковића]]. Учествовао је у грађанском рату 1430-1435. године на страни босанског и угарског краља против [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] и [[Радивој Остојић Котроманић|Радивоја Остојића]]. Последњи пут се као жив помиње 1438. године.

 

Јурај Војсалић је био син војводе [[Војислав Вукчић Хрватинић|Војислава]], сина [[Вукац Хрватинић|Вукца Хрватинића]] и брат Хрвоја, [[Драгиша Вукчић Хрватинић|Драгише]] и [[Вук Вукчић Хрватинић|Вука]]<ref>Мргић (2002), стр. 115</ref>. Јурај се први пут помиње 15. маја 1417. године. [[Дубровачка република|Дубровачко]] веће расправља о држању Јурјевих забављача<ref>Хрватски биографски лексикон</ref>. У изворима га срећемо 1419. године у повељи босанског краља Стефана Остојића (1418-1421). Остојић је овом повељом потврдио Дубровчанима повластице својих претходника. Иступа као прави сведок херцега Хрвоја чији је син, [[Балша Херцеговић Хрватинић|Балша Херцеговић]], умро убрзо након оца, а удовица, [[Јелена Нелипчић]], се преудала за Стефановог оца, краља [[Остоја Котроманић|Остоју]]. Јурај је овде сведок "Доњих Краја" са титулом кнеза. Исту титулу носи и 1420. године, да би се следеће, 1421. године, јавио са титулом војводе. Јурај је брзо напустио свргнутог краља Стефана и пришао новом, Твртку. У Твртковој пратњи Јурај је 16. августа 1420. године када је краљ Дубровчанима даровао жупу Конавле, град Сокол, а и следеће године, 18. августа, када је Дубровчанима потврдио повластице својих претходника. Јурај се помиње међу "добрим Бошњанима" са титулом војводе<ref>Хрватски биографски лексикон</ref>.