Петар Војсалић Хрватинић — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
== Биографија ==
 
=== РаниДетињство животи младост ===
[[Датотека:Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg|250px|мини|лево|Војводство Стефана Вукчића Косаче (1441-1445)]]
Петар је био син [[Јурај Војсалић Хрватинић|Јурја Војсалића]], унука [[Вукац Хрватинић|Вукца Хрватинића]]. Јурај је иступао као наследник свога стрица [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја Вукчића]] преузимајући титулу војводе Доњих Крајева. Хрвојев син [[Балша Херцеговић Хрватинић|Балша]] умро је убрзо након оца, а удовица [[Јелена Нелипчић|Јелена]] се преудала за босанског краља [[Остоја Котроманић|Остоју]]. Са оцем се помиње у повељи из 1434. године. Повељом издатом 12. августа 1434. године, војвода Јурај је, са својим синовима Петром и [[Јурај Војсалић Млађи|Јурајом]], потврдио Радивојевићима поседе које су држали и ставио их у заштиту фра Жуана. Списак жупа које се помињу у повељи показује да је Јурај владао већим делом Доњих Краја, западним Хумом, а вероватно и територијом која се налазила између ових области. Јурај, међутим, није држао целу жупу Сану као његов стриц, већ само њен најјужнији део. Краљ [[Стефан Томаш]] је 1446. године потврдио држање жупе [[Сана (жупа)|Сане]] синовима [[Иваниш Драгишић Хрватинић|Иваниша Драгишића]]. Јурај Војсалић је умро после 1438. године када се последњи пут помиње у изворима<ref>{{harvnb|Мргић|2002|pp=118}}</ref>. Петар се као самосталан владар у изворној грађи први пут помиње 12. априла 1445. године. Тада је већ био ожењен и угледан човек. [[Дубровачка република|Дубровачко]] веће је, на захтев војводе [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]], послало Петровој болесној жени Доротеји (Теодори), млађој ћерци [[Балша III Балшић|Балше III Балшића]], лекара. Петар је носио титулу војводе Доњих Краја, будући да га тако ословљава сам папа у својим писмима: Voyvodam partium Regni Bosne inferiorum. Није познато када је стекао ту титулу.