Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану — разлика између измена

Саставни део дворског комплекса представља и дворска башта, чији се настанак и развој везују за средину 19. века и подизање [[Стари конак|Старог конака]], који је већ приликом изградње био окружен мањим бројем шумског дрвећа затечених из ранијих периода. Култивисању дворске баште и њеном претварању у репрезентативније уређен „вернакуларни врт“ посветила је пажњу већ [[Кнегиња Персида Карађорђевић|кнегиња Персида]], супруга кнеза Александра Карађорђевића. У оквиру трансформације престоничког дворског комплекса у последњим деценијама 19. века, залагањем краља Милана Обреновића настављено је уређење баште сађењем егзота лишћара, од којих су неки сачувани до данас. На начин уређења баште великог утицаја имала је функција дворског вртлара, коју је деведесетих година 19. века, обављао Јохан Шнајдер, хортикултурни стручњак из Аустрије.

О самој башти није сачувано много података. Део баште која се пружала од Старог двора улицом Драгослава Јовановића, Булеваром краља Александра и улицом Кнеза Милоша до старог Министарства војске, био је ограђен зиданом оградом висине преко 3m. Улази су били према Булевару краља Александра и према улици Драгослава Јовановића. Једна стражара налазила се на самом углу Булевара краља Александра и улице Кнеза Милоша, а остале поред сваке капије. Ограда је била од металних шипки које су, до изградње Старог двора и постављања нове металне ограде са богатијим капијама, биле позлаћене. Тријумфални изглед са истакнутом пластичном декорацијом и хералдичким знамењем, капије су добиле највероватније завршетком изградње Новог двора и партерним уређењем дворске баште са фонтаном између дворова.

Приликом уређења баште први пут у Србији примењен је енглески пејзажни – слободни стил условљен постојећом вегетацијом на том простору, а касније француски – геометријски стил посебно примењен на простору између два двора. Дворска башта била је подељена на „врт“, окренут ка улици Краља Милана који је чинио репрезентативни део дворске целине, и на „парк“ у задњем делу ограђен зиданом оградом. У средишњем делу парка налазио се базен са скулптуром наге девојке са крчагом у руци, скулптуром увезеном из Беча која и данас постоји. Иза [[Стари конак|Старог конака у башти]], осим дрвећа из Србије (храст, липа, јавор...), засађене су и неке стране врсте лишћара (црни орах, гледичија, келреутерија, пауловнија, каталпа, кошћела...), од којих по неки примерак и данас постоји. Претпоставља се да већина сачуваног дрвећа потиче из Панчићеве ботаничке баште

Почетком 20. века, формирани су четинари стубастог облика, вероватно тује и сребрне смрче око улаза у конак, и густ засад четинара према двору, а рушењем Старог конака 1904. године површина врта је знатно увећана. Засад у башти временом се веома развио тако да је данас овај део парка богат најзначајнијом и настаријом вегетацијом. Све до Другог светског рата простор дворског комплекса на Теразијама био је ограђен.