Ханс фон Сект — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 33:
Фон Сект је у октобру [[1919]], тајно од владе [[Вајмарска република|Вајмарске републике]] послао у Москву свог блиског пријатеља Исмаила Енвер-Пашу, да успостави контакт са Совјетима.{{sfn|Wheeler-Bennett|2005|p=126}} Ово је довело до потписивања војног пакта са Лењином, <ref>{{cite web|url=http://www.feldgrau.com/articles.php?ID=23 |title=German Military in the Soviet Union 1918-1933 |publisher=Feldgrau |date= |accessdate = 4. 9. 2013.}}</ref> по коме је немачким стручњацима било омогућено да у Совјетском Савезу развијају оружје које је Немачкој било забрањено одредбама [[Версајски споразум|Версајског уговора]], а пре свега тенкове и авионе. Исти пакт је омогућио немачким предавачима да предају на руским академијама, а официрима Рајхсвера да се школују на њима.
 
Немачки инжењери су радили у сарадњи са совјетским колегама нарочио интензивно на развоју и унапређењу тешког наоружања у Ками ([[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]), близу [[Казањ]]а. Од [[1926]]. до [[1932]], неколико немачких фирми попут Крупа (''Krupp''), РинметалРајнметал-Борсига (''Rheinmetall-Borsig''), Дајмлера (''Daimler'') и других, радило је на изградњи првих прототипова тенкова тестираних на совјетској територији. Ови пројекти камуфлирани су називима „Велики трактор“ I, II, III и „лаки трактор“ и утрли су пут првим лаким тенковима [[Панцер I|''Panzer Pz I'']] који су се појавили већ [[1934]]. године. У овом периоду и [[Хајнц Гудеријан]], отац савременог тенковског ратовања и аутор капиталног војног дела „Пажња! Тенкови!“({{јез-нем|Achtung! Panzer!}}) и каснији немачки генерал, провео је у Казању <ref>{{cite web|url=http://www.mindef.gov.sg/imindef/publications/pointer/journals/2003/v29n3/personality_profile.html |title=Pointer - Journals - 2003 - Vol 29, No. 3 - Personality Profile: General Heinz Weilhelm Guderian |publisher=Mindef.gov.sg |date= |accessdate = 4. 9. 2013.}}</ref>неколико година веома битних за његових каснију каријеру.
 
== Каснији живот ==