Квантна механика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додатак на претходну измену, како би се употпунило знање о квантној механици на српском језику. |
|||
Ред 25:
<math>\Epsilon=\hbar*\nu</math>
где је <math>\hbar</math> [[Планкова константа|
Планк је пажљиво инсистирао да је ово просто један аспект процеса апсорпције и емитовања зрачења и да нема никаквих веза са ''физичком реалности'' саме радијације (зрачења).<ref>[[Thomas Samuel Kuhn|Kuhn, T. S.]] (1978). ''Black-body theory and the quantum discontinuity 1894-1912''. Oxford: Clarendon Press. [[International Standard Book Number|ISBN]] [[%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE%3ABookSources/0195023838|0195023838]].</ref>У ствари, Планк је сматрао своју [[Квантна хипотеза|квантну хипотезу]] математичким триком како би добио одговор него ли неким великим открићем.<ref>Kragh, Helge (1 December 2000), [http://physicsworld.com/cws/article/print/373 ''Max Planck: the reluctant revolutionary''], PhysicsWorld.com</ref>Било како било, већ 1905. године [[Алберт Ајнштајн]] је интерпретирао Планкову квантну хипотезу реалистички, још је искористивши како би објаснио фотоелектрични ефекат, где светло емитовано према неком материјалу може избацити електроне из тог материјала.Алберт Ајнштајн је 1921. године за свој рад,освојио Нобелову награду за Физику.
| |||