Монофизитство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 17:
== Раскол ==
Готово непосредно након сабора дошло је до раскола ([[Акакијев раскол|Акакијева шизма]]). Епископи који се нису слагали с Лавовом дефиницијом коју је сабор прихватио, одбацили су одлуке сабора, говорећи да је прихватање две природе (грч. ''фисис'') у Христу заправо прихватање несторијанства. Држали су да је у Христу само једна нарав, због чега су и прозвани монофизитима. То је означио и настанак
Један од облика монофизитства је умерено или „северијанско“ монофизитство, предложено ради помирења између халкедонаца и новохалкедонаца од стране патријарха антиохијског Севера (512—538). По њему, право христолошко учење изражено је у формули Кирила Александријског: „Једна оваплоћена природа Бога Логоса“.
Ред 25:
== Види још ==
* [[Источно хришћанство]]
* [[Древноисточне цркве]]
[[Категорија:Древноисточне цркве]]
[[Категорија:Хришћанство]]
[[Категорија:Христологија]]
|