Монофизитство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 17:
== Раскол ==
 
Готово непосредно након сабора дошло је до раскола ([[Акакијев раскол|Акакијева шизма]]). Епископи који се нису слагали с Лавовом дефиницијом коју је сабор прихватио, одбацили су одлуке сабора, говорећи да је прихватање две природе (грч. ''фисис'') у Христу заправо прихватање несторијанства. Држали су да је у Христу само једна нарав, због чега су и прозвани монофизитима. То је означио и настанак ИсточнихОријенталних православних цркава, које су се некад називале монофизитским црквама, а данас их називају и предхалкедонским црквама. Оне, међутим, саме за себе кажу да њихов наук није монофизитство, него миафизитство. Међу њих спадају [[Јерменска апостолска црква]], [[Коптска православна црква|Коптска црква]], [[Сиријска православна црква|Сиријска црква]] и друге.
 
Један од облика монофизитства је умерено или „северијанско“ монофизитство, предложено ради помирења између халкедонаца и новохалкедонаца од стране патријарха антиохијског Севера (512—538). По њему, право христолошко учење изражено је у формули Кирила Александријског: „Једна оваплоћена природа Бога Логоса“.
Ред 25:
== Види још ==
* [[Источно хришћанство]]
* [[Древноисточне цркве]]
 
[[Категорија:Древноисточне цркве]]
[[Категорија:Хришћанство]]
[[Категорија:Христологија]]