Маронитска црква — разлика између измена

Након разарања [[Јерусалим]]а [[70]]. [[Антиохија]] је постала центар [[Хришћанство|хришћанства]]. Марон је био монах, који је у [[4. век]]у напустио [[Антиохија|Антиохију]] и водио је [[аскеза|аскетски]] живот око реке [[Оронт]]. Он је имао много следбеника. Када је Марон умро његови ученици су изградили манастир и тиме створили језгро будуће маронитске цркве. ▼

У прво време, Маронити су били потпуно правоверни, прихватили су учење [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора у Халкидону]] [[451]]. године и одбацилиодбацивали су монофизитство. Након што су [[Монофизитство|монофизити]] поклали 350 монаха у Антиохији, маронити су побегли у планине [[Либан]]а. Након страдања православног патријарха из Антиохије [[602]]. маронити су остали без вође,црквеног апоглавара. у тоУ време трајаовеликог је великирата ратизмеђу [[Византијско царство|Византије]] и [[Сасанидско царство|Персије]]., Уцар томИраклије хаосу(610-641) Маронитије покушао да измири православне и монофизитске хришћане путем комромисне ''монотелитске'' христологије коју су изабралипостепено властитогизградили патријархацариградски Јованапатријарси МаронаСергије [[685]]и Пир. Недуго потом, дошло је до освајања Сирије од стране Арапа, а ''монотелитска'' политика је временом напуштена и у самом Цариграду. Као једино упориште ''монотелитског'' хришћанства преостала је управо Маронитска црква. одбацившиОдбацивши учење [[Шести васељенски сабор|Шестог васељенског сабора у Цариграду (681)]], прихватајућиМаронити су задржали монотелитско учење. Ии [[Православље|православни]]изабрали ивластитог патријарха Јована Марона [[католицизам|католици685]]. суТиме сматралије даконачно сустворена маронитиДревна узурпиралимаронитска правацрква. ▼

НаконУслед [[Муслимани|муслиманског]] освајања [[Сирија|Сирије]] и све тежег положаја хришћана маронити су поправилинастојали да поправе односе са [[Византијско царство|Византијом]]. Добили су политичку и војну помоћ. Међутим муслимански владари су се жестоко осветили, тако да је маронитима запретило истребљење. Склонили су се у планине Либана. Од 685. су били углавном изоловани од осталог хришћанског света., Биралинастојећи суда својесе патријархеодрже у непријатељском исламском окружењу. ХришћаниБирали су оптуживалисвоје маронитепатријархе даи задржали су прихватилипосебну ''монотелитску'' [[јерес]]христологију. ▼

За време [[Крсташки ратови|крсташких ратова]] [[крсташки ратови|крсташи]], сукатолички поновокрсташи су ''открили'' мароните у планинама близу [[Триполи (Либан)|Триполија]]. [[Ремон Тулуски]] је након [[Опсада Јерусалима (1099)|освајања Јерусалима]] предузео и [[опсада Триполија|опседаоопсаду ТриполиТриполија]]. Маронити су у [[12. век]]у помагали крсташе и на подстицај католичких мисионара је [[1182]]. сугодине прихватилизапочео процес њиховог преласка у католицизам. Након преговора, [[Папапапа]] је с друге стране признао независностпосебност њиховогмаронитске [[Патријаршија|патријархатапатријаршије]] чиме је постављен темељ за настанак ''Маронитске католичке цркве''. Међутим, процес покатоличавања је текао успорено, пошто је међу многим маронитима постојао отпор према прихватању страних латинских обичаја. Када су муслимани поново победили крсташе уследилоуследили јесу [[1291]]. етничконови чишћењепрогони хришћана у бившим крсташким државама. Маронити су скупо платили сарадњу са крсташима. [[Мамелуци]] су повели [[џихад]] и побили су многе хришћане, иа уништилимаронити имсу летину итешко кућепострадали. ▼

Маронити су наставили да одржавају везе са [[Рим]]ом и постепено су прихватали све више католичких утицаја, тако да су њихови литургијски и остали верски обичаји током времена постали у знатној мери латинизирани. У Риму је успостављен и посебан маронитски колеџ. Након пораза [[Мамелуци|Мамелука]] [[Османско царство]] је преузело Либан, али није се много бринуло о Либану, тако да су Либаном владали [[Друзи]] од [[1585]]. до [[1635]]. За време Друза за Мароните је била много боља ситуација. Османско царство није било више спремно да толерише исламског јеретичког вођу Друза, па су поразили Друзе 1635. Уследио је поново период етничког прогона у коме су страдале десетине хиљада хришћана. [[Француска]] је [[1638]]. запретила интервенцијом Османском царству у случају даљих прогона хришћанског становништва. Османско царство је предало власт локалним Друзима, да би избегли француску интервенцију. Када је Европа ратовала за време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] Османско царство је потакло Друзе и друге муслимане против Маронита. Око [[1860]]. Маронити и Друзи су се сукобили након доласка [[Курди|курдских]] џихадиста. [[Султан]] је искористио маронитску реакцију као изговор за нови прогом Маронита. Француска је запретила Порти, па су се џихадисти повукли. Међутим султан је наставио да подржава власт Друза, па су Маронити подигли устанак [[1866]]. против Давуд паше. Маронитима је стигла у помоћ европска флота, па је након бомбардовања и европске инвазије паша побегао. ▼