Генетички код — разлика између измена

'''Генетички код''' је језик за преношење генетичке поруке од ДНК (гена) до протеина и садржана је у редоследу база на ланцу ДНК. Целокупан генетички код састоји се у једноставном комбиновању 4 типа нуклеотида ДНК: '''А''',''' Г''', '''Ц''' и '''Т'''. Његова је јединица низ од три нуклеотида ('''триплет''') ДНК и он се у целини комплементарно преноси, [[транскрипција|транцкрипцијом]], на информациону РНК (која уместо [[тимин]]а има [[урацил]]). Триплет на информационој РНК је [[кодон]] који представља шифру за једну аминокиселину, док низ кодона шифрује [[peptid|полипептидни]] ланац. Улогу преводиоца значења кодона играју транспортне РНК својим''' антикодон'''има, у процесу [[Транслација (генетика)|транслације]], које истовремно и преносе аминокиселине до места синтезе протеина, до [[рибозом]]а.

 

Скоро сва жива бића користе исти генетички код, односно генетичку шифру(зарад једноставности, у тексту ће се користити термин генетички код), која се назива '''стандардни генетички код''', мада мали број организама користе веома мале варијације стандардног кода.

 

[[Датотека:DNA-structure-and-bases.png|мини|десно|240п|ДНК молекул]]

Свеукупна генетичка информација једног организма се зове '''геном''', и сва генетичка информација се налази на молекулу '''ДНК'''. Сваки функционални регион молекула ДНК се назива [[ген]]. Сваки ген се путем процеса транцкрипције, транскриптује у одговарајући молекул [[Рибонуклеинска киселина|РНК]], који се процесом транслације, преводи у азбуку којом се одређују амино киселине. Процес транслације је могућ услед постојања [[рибозом|рибозома]] (као регион синтезе протеина), ензима и групе РНК молекула.

Како се кодон састоји од по три нуклеотида, а постоје четири различите базе, те су могуће 64 различите комбинације 4³ = 64. На пример, РНК секвенца 5'- UUUAAACCC -3', се састоји од кодона UUU, AAA и CCC, и сваки од три кодона кодира по три амино киселине. Тако да ова РНК секвенца представља секвенцу протеина, који је дугачак три амино коселине.

 

<table id="Table 1" border="1" cellpadding="3" cellspacing="0">

<caption>

</tr>

</table>

 

¹ Кодон AUG кодира за амино киселину [[Метионин]] и у исто време кодира регион на и-РНК молекулу где почиње [[Транслација (генетика)|транслација]].

²Ово је старт кодон само код [[прокариоте|прокариота]].

 

 

<table border="1" cellpadding="3" cellspacing="0">

</table>

 

 

 

У класичној генетици, стоп кодонима су дата имена, на пример је UAG ''ћилибар'', је UGA ''опал'', и UAA ''окер''. Ова имена су у ствари оригинално дата специфичним генима на којима су касније детектоване мутације ових кодона, те кодони по тим [[ген|генима]] носе имена.

Транслација почиње са кодоном који иницира сам процес, и тај кодон је '''старт кодон'''. Међутим за разлику од '''стоп кодона''', старт кодон сам није довљан да би транслација почела, јер су неопходни [[рибонуклеинска киселина#Врсте и улоге РНК|информативна РНК]] као и [[рибозом|рибозоми]]. Док рецимо, један стоп кодон је довољан да се цео процес заустави. Најчешћи старт кодон је AUG, који такође кодира и за амино киселину [[Метионин]]. CUG и UUG, и код [[прокариоте|прокариота]] GUG и AUU, такође имају улогу старт кодона, али се чешће појављују.

 

 

Кодон је потпуно дефинисан у зависности од тога где ме је почетна позиција. На пример, дата је следећа секвенца 5'- GGGAAACCC -3'. Ако почнемо да читамо са првог G на левој страни, онда се секвенца састоји од кодона GGG, AAA и CCC. Ако почнемо да читамо са другог G на десно, онда се секвенца састоји од GGA и AAC (у овом примеру игноришемо два последња нуклеотида, јер чине непотпун кодон). Ако кренемо да читамо од трећег G на десно, онда се секвенца састоји од GAA и ACC. Тако да дата секвенца може да буде читана на три различита начина, и свака од ова три начина може драстично да промени ток синтезе протеина, јер ова три горе поменута начина читања производе потпуно различите амино киселине. У овом примеру прво читање је произвело амино киселине Gly-Lys-Pro, друго читање Gly-Asp, и треће је Glu-Thr.

Начин на који се овај проблем решава је помоћу јасног дефинисања где је старт кодон. Тако да обично прво појављивање AUG секвенце у молекулу [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] се узима као старт кодон. [[Мутација|Мутације]] и грешке приликом ДНК репликације могу знатно да утичу или чак потпуно униште функцију протеина.

 

 

Генетички код показује три важне особине: универзалност, изрођеност и очитава се без преклапања.

 

 

 

 

 

== Спољашње везе ==