Краљевина Италија — разлика између измена

Фашистички режим тежио је једнопартијском друштву у Италији и интеграцију фашизма у све поре друштва. Тоталитарна држава службено је проглашена у Доктрини фашизма 1935. године. Фашисти су намеравали изменити италијанско друштво и културу по узору на [[Антички Рим]], с неким примесама идеја из [[футуризам]]а италијанских интелектуалаца и уметника.<ref name="totalitarianism2003">Pauley, Bruce F (2003) ''Hitler, Stalin, and Mussolini: Totalitarianism in the Twentieth Century Italy'', Wheeling: Harlan Davidson, Inc.</ref> У овом друштву које је требало да смањи осећај индивидуалности појединца, само би чланови Фашистичке партије били пуноправни грађаниi.<ref>{{citeCite book|authorlast=Gentile, |first=Emilio|title=The Struggle For Modernity Nationalism Futurism and Fascism|location=Westport, CT|publisher=Praeger|year=2003|pages=87}}</ref> Упркос покушајима стварања нове фашистичке културе, италијански фашисти нису имали толико великог успеха у измени друштва као што су имали [[Трећи рајх]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]].

Службено је доктрину фашизма написао Муссолини [[1935]]., али вероватно је то било дело Ђованија Ђентилеа. Он је описао улогу државе у стварању корпоративистичке економије.<ref>Mussolini, Benito. 1935. Fascism: Doctrine and Institutions. Rome: Ardita Publishers. ppстр. 135–136.</ref> Пошто је [[Велика криза|Велика економска криза]] погодила светску економију [[1929]]., и фашистички режим је попут других земаља, донео гомилу[[протекционизам|протекционистичких мера]] и покушао поставити темеље за оздрављење домаће привреде. Већ у лето [[1930]]., њихове мере су уродиле плодом, јер је Италија повећала производњу пшенице, тако да је није морала увозити из [[Канада|Канаде]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америке]].<ref name="Pauley">{{cite book|last=Pauley|first=Bruce F.|year=2003|title=Hitler, Stalin, and Mussolini: Totalitarianism in the Twentieth Century Italy|location=Wheeling|publisher=Harlan Davidson, Inc|pages=107}}</ref> Истина смањио се број површина под поврћем и воћем, па се ту осетио мањак, а ни сељаци нису осетили ништа од тог повећања производње, јер су им нарасли порези. И односи на селу остали су исти јер је само 0,5% становништва поседовало 42 % свих обрадивих површина у Италији.<ref name="Pauley"/> Ипак је велика криза погодила Италију мање него друге земље, раст индустријске производње је између 1913—1938. био чак и већи од Немачке за исто временско раздобље, само су [[Уједињено Краљевство]] и [[Скандинавија]] имале већи индустријски раст у том раздобљу.<ref name="Pauley"/>Но тешки терет, представљале су колоније, које су почеле гутати гомилу новца и чији је буџет непрестано растао јер се требало пуно улагати у изградњу инфраструктуре.