Дан шести — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м ispravka
Ред 9:
– Могућност да роман приповеда о рату а да не буде национална, херојска или државотворна епопеја, остала је и у Растково као и у данашње време сувише смела, заправо авангардна мисао. (...) Однос према историји у првом делу ''Дана шестог'' не заснива се на уметничком транспоновању фактографске грађе, него на приповедачкој артикулацији дубине ратне трагедије која надилази историјско и постаје катаклизмичко, митско дешавање. Поетички самосвесно лишен националног и патриотског тона, роман је успостављен на искуству авангардне уметности [[Џемс Џојс|Џемса Џојса]], [[Вирџинија Вилф|Вирџиније Вулф]] и [[Олдос Хаксли|Олдоса Хакслија]]. Националну трагедију албанске голготе види као апокалипсу цивилизацијских и космичких размера.<ref>http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:521250-Dan-sesti-Rastka-Petrovica</ref>
 
У делу се промишљају естетичке категорије лепог и ружног, као и њихов однос, заправо се настављају промишљања из ''[[''Откровење'' (збирка песама)|''Откровења]]'']], прецизније из текста ''Пробуђена свест (Јуда)''. Иако Петровић нагиње адорновским интерпретацијама ових појмова, излажући занимљива и нимало застарела естетичка схватања, у делу ипак није остварена јединствена концепција ружног, лепог и њиховог саодноса, јер се у односу према хармонији уочава блискост са Розенкранцовом естетиком. <ref> Мирјана Симовић, „Естетика ружног у ’Дану шестом ’ Растка Петровића”, дипломски рад, Филолошки факултет Универзитета у Београду </ref>
 
== Референце ==