Краљевина Италија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje
Ред 72:
 
Након избора одржаних [[1887]]., премијер је постао [[Франческо Криспи]] који је почео с активнијом спољном политиком. Основа његове политике била је јачање Италије као светске силе, пуно је улагао у војску и био поборник италијанског експанзионизма и савезништва са [[Немачко царство|Немачком]]. Италија се придружила [[Централне силе|Централним силама]] [[1882]]. заједно с Немачком и [[Аустроугарска|Аустроугарском]]. Иако је и његов режим био ауторитаран, Криспи је спровео неке либералне реформе, попут здравства. За његовог мандата Италију је погодила велика криза, која се посебно осетила у пољопривреди.
[[Датотека:Sommer, Giorgio (1834-1914) - n. 3931 - Galleria V. E. (Milano).jpg|мини|200px|left|Галерија Виторио Емануел II у Милану, понос италијанске архитектуре свога времена (1865—1877.]]
==== Колонијализам ====
Криспијева влада је разматрала оснивање неколико колонија како би придобила италијанске националисте и империјалисте уз себе, који су жељели обновити Римско царство. Италија је у то вриме имала своја насеља у [[Александрија|Александрији]], [[Каиро|Каиру]] и [[Тунис (град)|Тунису]]. На спочетку је Италија покушала преговорима с осталим свјетским силама добити колонијалне концесије, али су ти преговори пропали. Мисионари које је Италија послала у неколонизована подручја истраживали су могуће локације за колонизацију, а најреалистичније су биле у Африци. Италијански мисионари и трговци успели су купити луку [[Масава]] (данашња [[Еритреја]]), а [[1830е|1830их]] су се раширили по целој [[Етиопија|Етиопији]].