Специјално образовање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 11:
С тим у вези се води и расправа око нивоа до ког ученици са посебним потребама, било у редовној или у посебној настави, изискују посебан педагошки приступ, који је заснован на научним студијама појединачних дијагностикованих категорија, или је опште образовни приступ одговарајући за све ученике , укључујући и оне са посебним потребама.
 
Неки родитељи, заговорници и ученици изражавају бојазан у вези са одрживошћу критеријума и њиховом применом. У неким случајевима долази до противљења родитеља и ученика при њиховом сврставању у посебан образовни програм. На пример, ученик може да буде распоређен у посебан образовни програм због стања одређених менталних поремећаја,као што су опсесивно компулзивни поремећај, депресија, анксиозност, напади панике или АДХД , док са друге стране ученик и његови родитељи сматрају да је наведено стање адекватно збринуто лековима и спољном терапијом. уУ осталим случајевима, ученицима, чији родитељи верују да је њиховој деци неопходна подршка посебног образовања, се ускраћује учествовање у програму на основу применљивих критериума.
 
Поставља се питање, да ли је сврсисходно улагати напор у покушају образовања деце са тешким поремећајима, на пример она која су у перзистентном вегетативном стању. Док нека деца са тешким поремећајима могу да савладају једноставне задатке, као што је притискање зујалице када желе да скрену пажњу, нека то нису у стању. Неки родитељи и заговорници истичу, да би за ту децу било примереније да било који академски програм замене бољом физикалном негом. У другим случајевима, поставља се питање, да ли је учење таквих не-школских предмета , као што је притискање зујалице, посао школског система, а не здравствених служби.
 
Друго велико питање је мањак средстава која би омоућила појединцима са посебним потребама да стекну образовање у земљама у развоју. Као последица тога, јавља се то да 98% деце са посебним потребама у земљама у развоју, нема приступ образовању.
Ред 19:
'''Проблеми у математици'''
 
1) '''Когнитивни развој'''
* '''Декларативно знање''' - Представља математичке чињенице које деца граде сваким новим предавањем наставника.
* '''Процедурално знање''' - Подразумева тешкоће које ученици имају у памћењу процедуре или корака у различитим операцијама. Пример тога био био ''Редослед операција''. Већина ученика је у стању да запамти редослед: заграде, експоненти, множење, дељење, сабирање и потом одузимање. Деца ово упамте кроз рецитације и риме. Међутим, деца са посебним потребама имају потешкоће у схватању прецедуралног знања.
*'''Концептуално знање''' - То је свеобухватна слика. Нека деца са посебним потребама имају потешкоће у схватању односа и сврхе математичког концепта и друштва.
 
Ред 28:
*'''Присећање значења симбола и одговарање на основне задатке''' - Ово је тесно повезано са когницијом. Нека деца могу да препознају симболе или основне математичке задатке, ипак она нису у стању да се сете значења симбола и да одговоре на математички задатак.
*'''Бројање''' - Поједина деца могу да забораве који је број први, који последњи, итд.
*'''Праћење редоследа поступка''' - Текстуални задаци могу да доведу до проблема у поступку. децаДеца са посебним потребама могу да забораве редослед, како да користе контекстуалне смернице, итд.
 
3) '''Перформанси у основној аритметици'''
Ред 37:
*'''Одбацивање ирелевантних података''' - Ученици са посебним потребама имају потешкоћа у препознавању информација које нису од важности.
*'''Сложена структура реченице''' - Код ове деце се могу јавити потешкоће у самом читању задатог математичког проблема због сложене реченичке структуре.