Масакр у Крагујевцу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
има страница о селу код краљева
Ред 44:
Извештај о стању у Крагујевцу који је саставио [[20. октобар|20. октобра]] 1941. године крајскомандант Бишофсхаузен послат је у главну команданту Србије. Он у извештају наводи број мртвих и рањених Немаца (9 мртвих и 27 рањена). Износи податке о хапшењима, која су почела [[18. октобар|18. октобра]] у касним вечерњим часовима. Хапшења су вршена по списковима. Прво су похапшени сви мушкарци са списка и [[Јевреји]], те известан број комуниста, све укупно 70 лица. Пошто овај број ни издалека није одговарао броју од 2.300 особа колико је требало стрељати у знак одмазде, одлучено је да се потребан број прикупи насумичним хапшењима по улицама, трговима и кућама.<ref>[http://www.znaci.net/00001/4_1_1_226.htm Извештај капетана Бишофсхаусена од 20. X 1941 год. о масовном стрељању у Крагујевцу, Зборник докумената војноисторијског института: том I - борбе у Србији, књига 1, документ 226]</ref>
 
С тим у вези 20. октобар 1941. године извршена је масовна рација по улицама КрагјевцаКрагујевца у којој су похапшени сви мушкарци старости од 16 до 60 година и одведени у логор. У извештају капетана Бишофсхаузена нигде се не спомиње учешће било којих српских органа ни у хапшењу становништва, ни у стрељањима. И иницијатива и њено извођење дело су Немаца. Српски историчар [[Ђоко Слијепчевић]] у својој књизи „Југославија уочи и за време Другог светског рата“ пише да су Немци 20. октобра рано ујутро, око пет часова, блокирали основну школу где је био ''V Добровољачки одред'', који се није могао појављивати изван зграде. Блокада школе трајала је све до 15 часова, тј. до завршетка рације.{{sfn|Slijepčević|1978|pp=340-342}}
 
Марисав Петровић је заједно са Милошем Војновићем, који је дошао у Крагујевац са циљем да формира ''-{X}- Добровољачки одред'', отишао до немачке Крајскомандантуре да се обавести о разлозима блокаде и сабирања грађана. У Крајскомандантури су дознали да је наређена одмазда за 10 погинулих и 26 рањених Немаца и да ће због тога бити стрељано 2.300 људи. Запрепашћени овом страшном вешћу Петровић и Војиновић одлазе до мајора Кенига, шефа казнене експедиције, који прек и љут, одбија да разговара са њима.