Албанска голгота — разлика између измена

После победе српске војске у [[Колубарска битка|Колубарској бици]], децембра [[1914]]. на српском фронту до почетка јесени [[1915]]. завладало је затишје. Међутим, под командом фелдмаршала [[Аугуст фон Макензен|Аугуста Макензена]], Аустоугарска Балканска армија и 11. немачка армија од око 500.000 војника, 10 ескадрила авиона и са бројном речном флотилом на [[Дунав]]у и [[Сава|Сави]], покренуле су [[6. октобар|6. октобра]] 1915. највећу офанзиву на [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]]. До [[15. октобар|15. октобра]] 1915., упркос крајњем пожртвовању српске војске, аустроугарска балканска војска правцем преко реке Саве и [[Дрина|Дрине]], и 11. немачка армија преко Дунава заузеле су [[Београд]], [[Смедерево]], [[Пожаревац]] и [[Голубац]] и створиле шири мостобран јужно од Саве и Дунава, натеравши српске трупе на повлачење према Јужној Србији.

 

Под притиском велике [[Аустроугарска|аустроугарско]]-[[Немачко царство|немачке]] и [[Краљевина Бугарска|бугарске]] офанзиве, Врховна команда српске војске [[24. новембар|24. новембра]] 1915. године одлучила је да се трупе војске повуку преко Црне Горе и Албаније на [[Јадранско море]]. Та одлука је донета после неуспелог покушаја да се војска повуче долином [[Вардар]]a, због продора бугарске армије, пресецања комуникација и изостанка планираног продора савезника из Солуна. Српска војска је успела да избегне окружење. Али се војни и државни врх нашао пред дилемом шта даље да би се избегла најопаснија криза од почетка рата. Капитулација се категорички одбацила јер је она значила крај државе, а предлог војводе [[Живојин Мишић|Живојина Мишића]] да се изврши против удар је одбијен јер није био адекватан односу снага. Државни врх донео је ипак одлуку да се изврши повлачење преко Албаније ка јадранској обали тамо би их дочекали Савезници помогли да се опораве, а онда би се опорављена Српска војска придружила савезничким снагама на Солунском фронту. Председник владе [[Никола Пашић]] упутио је савезничкој команди телеграм следеће садржине: