Самуилово царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 90:
* Примера ради [[стефан Душан|цар Душан]] се прогласио за цара (настављача [[Византијско царство|византијских]] традиција) када је заузео трећи [[град]] по снази у [[Византијско царство|Византији]] [[Сер (град)|Сер]], а [[Солун]] (који је био други по снази после [[Константинопољ|Цариграда]]) држао под [[Опсада|опсадом]], притом држећи [[Епир (историјска покрајина)|Епир]], [[Тесалија|Тесалију]] и [[Југ|јужну]] [[Тракија|Тракију]].
* Василије II назван је ''Бугароубица'' јер се Самуило прогласио за [[Бугарска|бугарског]] цара, док је термин [[Македонци|Македонац]] тек много касније почиње користити за тај део [[Јужни Словени|јужних Словена]]. Треба имати у виду да [[Грци]] и дан данас не користе тај термин.
* Стара [[српска историографија]], опет, редовно наводи Самуилово царство као ''Царство Македонских Словена'', и проучава је заједно са другим [[Срби|српским]] земљама Средњега века: ''[[Рашка|Рашком]], [[Зета (држава)|Зетом]], [[Травунија|Травунијом]], [[Захумље]]м, [[Паганија|Паганијом]], [[Босна|Босном]], [[Дубровник]]ом'' и ''[[Српска деспотовина|Српском деспотовином]]'' у данашњој Војводини, што би требало да имплицира суштински [[Срби|српски]] карактер [[Македонци|Македонаца]]. ([[Владимир Ћоровић]], ''„Историја Срба“'').
* Према Срђан Пириватрић: "... несумњив је бугарски карактер државе. Очигледан је у владарској институцији, преузетој од царства срушеног 971. године, исто тако и у црквеној, која е у поновном успоставлању бугарског царства одиграла неопходну улогу. Поменуте се и две [[Протобугари|протобугарске]] институције, кавхан и ичиргу боила, које показују бугарску традицију и на нижим инстанцама од врховних, црквених и владарских. Најзад, и [[битољски натпис]] показује да је Јован Владислав себе сматрао за Бугарина, а своје поданике за Бугаре."<ref>Срђан Пириватрић, [http://www.promacedonia.org/srpir/index.html "Самуилова држава. Обим и карактер"], Византолошки Институт Српске Академије Наука и Уметности, Посебна Издања, Књига 21, Београд, 1997, 182-183.</ref>
| |||