Антикоминтернски пакт — разлика између измена

м
+
м (+)
[[Датотека:Anti-Comintern_Pact_signing_1936.jpg|мини|десно|200п|Јапански амбасадор при Њемачкој [[Кинтомо Мушакођи]] и министар спољашњих послова Њемачке [[Јоахим фон Рибентроп]] потписују Антикоминтернски пакт.]]
'''Антикоминтернски пакт''' представљао је [[немачка|њемачко]]-[[јапан]]ски уговор из [[25. новембар|25. новембра]] [[1936]]. чије су се земље потписнице обавезале на политичку подршку у случају рата против [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Њемачка и Јапан су се овим споразумом обавезале да ће се, у случају да Совјетски Савез нападне било коју од њих, консултовати како да „заштите заједничке интересе“интересе”. Такође су се обавезале да ниједна од њих неће потписивати никакве споразуме са Совјетским Савезом, а Њемачка се додатно сложила да призна независност [[Манџукуо]]а.
 
Осим што је требало да се бори против комунизма, Немачкој је донео и другу корист; давало је могућност да се агресивни планови Немачке пред западним силама још убедљивије приказу као искључиво антикомунистички и антисовјетски. Рачунало се да се уз помоћ Јапана, Велика Британија и Француска што јаче притисну и угрозе на [[Далеки исток|Далеком истоку]], како би ослабиле њихову отпорност у Европи.
== Споразум ==
{{викизворник|Антикоминтернски споразум (1936)}}
Први њемачки кораци у Токију у правцу закључивања војног савеза са Јапаном били су учињени у лето 1935. године. Све до средине 1936, јапанска влада је избегавала да на немачки предлог да јасан одговор. Тада су Немци поднели нов, знатно другачији : две земље би закључиле уговор против [[Коминтерна|Коминтерне]] као главног носиоца комунистичке опасности, којим би био прикључен тајни додатак уперен против Совјетског Савеза. После дужег размишљања и двоумљења, војно–политичко вођство Јапана прихватило је предлог о закључењу пакта са Немачком у форми анти–комунистичког, а не анти–совјетског споразума. Тако је 25. новембра 1936. године између Немачке и Јапана потписан уговор на пет година о пружању заједничког отпора “субверзивној„субверзивној активности” комунистичкој интернационали, и њеној разорној делатности против постојећих држава и друштвено–политичког система. Антикоминтерна пакт је имао тајни додатак, који је предвиђао да у случају “неизазваног„неизазваног напада или претње нападом од стране Совјетског Савеза на једну од потписница, друга неће преузети ништа што би олакшало положај Совјетског Савеза”.
 
У Совјетском Савезу, Антикоминтерна пакт је изазвао велико узнемирење. Москва је оптужила Немачку и Јапан да припремају “Свети„Свети рат против Совјетског Савеза”.
 
Хитлер ће у току 1937. године главну пажњу усмерити на придобијање [[Краљевина Италија|Италије]] за антикоминтерна пакт. Због добрих односа са СССР-ом, Мусолини ће дуго оклевати да му приступи. Да би се придобила Италија, најпре је [[Херман Геринг|Геринг]] путовао у Рим у јануару 1937. године, носећи Мусолинију предлог о стварању заједничке немачко–јапанско–италијанске поморске формације, и захтев да Италија напусти [[Друштво народа]]. Кључ придобијања Италије била је Мусолинијева посета Хитлеру у Минхену и Берлину 24-29. септембра 1937. године. У току помепзних свечаности, [[Дуче]] се преломио (у говору који је одржао на грандиозном митингу пред 800.000 становника Берлина, рекао је: „Кад фашиста има пријатеља, он иде са њим до краја“краја.”). Неколико недеља касније, тачније 6. новембра 1937. године, Италија је приступила Антикоминтерна пакту.
 
== Последице ==
 
Хитлерови напори да побољша односе са Уједињеним Краљевством су пропали. У августу 1939. године, Њемачка је прекршила одреднице Антикоминтернског пакта потписивањем [[Споразум Рибентроп-МолотовРибентроп—Молотов|споразума Рибентоп-МолотовРибентоп—Молотов]], споразума о ненападању између Њемачке и Совјетског Савеза. Међутим, до 1940. године Хитлер је већ почео да кује план евентуалног напада на СССР, који би отпочео 1943. године, те је послао свог министра спољашњих послова, Јоахима фон Рибентропа, да преговара са Јапаном. Дана 25. септембра 1940. године, Рибентроп је послао телеграм [[Вјачеслав Молотов|Вјачеславу Молотову]], совјетском министру спољних послова, да га обавијести да Њемачка, Италија и Јапан спремају нови војни савез. У том телеграму Рибентроп је покушао да убиједи Молотова да тај војни савез неће бити уперен против СССР него против САД:
 
:''„Његова{{цитат|Његова искључива сврха је да уразуми оне елементе који притискају САД да уђе у рат, тако што ће им демонстрирати чињеницу да ако САД уђу у рат, мораће аутоматски да се сукобе са три велике силе.“''}}
 
== Обновљени пакт из 1941. ==