Пилипенда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Пилипенда''' је кратка приповијетка [[Симо Матавуљ|Симе Матавуља]]. Први пут је (са поднасловом: „Из горње Далмације") објављена у мостарској „Зори“, 1901. године, а потом је уврштена у збирку „С мора и с планине“. „Пилипенда“ говори о тешком животу сиромашног српског православног сељака, који не жели прећи у другу вјеру, иако би му то помогло да лакше преброди тешку економску ситуацију у којој се налази. Приповијетка је базирана на историјским чињеницама, односно на [[Унијати у Далмацији|унијаћењу Срба у Петровом пољу (Далмација)]], које се одиграло у 19. вијеку, почевши од 1832. године, у селу [[Кричке (Дрниш)|Кричке]]. Оригинална верзија из 1901. године, била је мало другачија садашње, пре свега због навођења села Кричке као места радње, што је касније промењено у село К. <ref>http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00023_19010501|page:5|query:кричке пилипенда</ref>
== Радња ==
Ред 8:
Пилип Баклина (Пилипенда) је сиромашан сељак, који живи са женом Јелом, а два сина су му отишла на рад у Приморје. Има старог магарца Куријела, двије кокоши и пијевца. Због тешке ситуације, одлучује да прода у граду ([[Дрниш]]) једну кокош (Пиргу) и креће на пут с магарцем. Успут се појављује локални мјештанин, унијат Јован Кљако. Он наговара Пилипенду да слиједи његов примјер и да ће му тако бити лакше. На то Пилипенда одговара: „Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!“ Свађа између њих се умало претвара у тучу. Јован Кљако бјежи, а Пилипенда из бијеса удари штапом магарца Куријела, након чега се посрами и заплаче.
== Извори ==
{{извори}}
== Спољашње везе ==
| |||