Александер Лер — разлика између измена

'''Александер Лер''' ({{јез-нем|Alexander Löhr}}, [[1885]] — [[1947]]), је био аустријско-немачки генерал ваздухоплоства. Током 1930их Лер је био командант Аустријског ратног ваздухопловства, а после [[Аншлус]]а је примљен у [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]]. Лер је био један од тројице бивших аустријских официра (поред [[Ерхард Раус|Ерхарда Рауса]] и [[Лотар Рендулић|Лотара Рендулића]]) који су унапређени у чин генерал-пуковника немачког [[Вермахт]]а. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] је био командант 4. ваздухопловне флоте које су бомбардовале Варшаву и Београд. Учествовао је у борбама за [[битка за Крит|Крит]] и на [[Источни фронт (Други светски рат)|Источном фронту]], пре него што је 1942. постављен за команданта Југоистока. Творац је планова операција [[операцијаОперација Вајс I|Вајс]] и [[операцијаБитка на ШварцСутјесци|Шварц]]. Командовао је [[група армија Е|групом армија Е]] при повлачењу од Грчке кроз Југославију. Заробљен је маја 1945. Осуђен је 1947. на смрт за ратне злочине.

Лер се предао [[ЈНАЈугословенска народна армија|Југословенска армија]] 9. маја у [[Тополшица|Тополшици]] и потписао је капитулацију своје војске. Заробљеним Немцима су остављена возила да би себи доносили храну. Стража је било слаба и Лер је 12. маја побегао. После тога је радиом повукао капитулацију своје војске и побегао у Аустрију и предао се Британцима у [[Фелкермаркт]]у. Међутим Британци су га поново изручили Југословенској армији.{{sfn|Баста|1986|pp=}}