Луј де Број — разлика између измена

Та се величина назива де Брољева таласна дужина. Де Брољев предлог да електрон у кретању има таласна својства пружила је могућност да се објасни зашто су у атому могућа само нека кретања електрона. Де Брољеву докторску дисертацију о таласима материје уочио је Ајнштајн, који је прихватио ту замисао, а [[Шредингер]] је поставио [[Диференцијална једначина|диференцијалну једначину]] за таласе придружене честицама, која је после постала основна једначина кретања у квантној физици. Године 1927. Девисон и Гермер доказали су експериментом да сноп електрона заиста показује скретање или дифракцију својствену таласима чија таласна дужина одговара де Брољевој релацији. Луј де Број је [[1929]]. добио [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] за откриће дуалне природе [[електрон]]а. Био је члан и повремени секретар [[Француска академија наука|Француске академије наука]].

"У [[француски језик|француском језику]] -{De Broglie}- се изговара као {{IPA|[də bʁœj]}}, слично изговору презимена -{De Broy}-. Ради се заправо о промени изговора [[Италија|италијанског]] презимена -{Broglia}- (''Броља'') које су носили Де Бројови преци, а које је галицизовано [[1654]]. <ref>[http://genealogy.euweb.cz/broglie/broglie3.html].</ref>