Вела Нигринова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Словенци у Србији помоћу справице HotCat |
razne dopune |
||
Ред 3:
| име = Вела Нигринова
| слика = Vela nigrinova.jpg
| опис_слике = Вела Нигринова (аутор фотографије:Милан Јовановић, фотографија је власништво [[Музеј позоришне уметности|Музеја позоришне уметности Србије]])
| слика_ширина =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1862|11|14}}
| место_рођења = [[Љубљана]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска]] ([[Словенија]])
| датум_смрти = {{Датум смрти|1908|12|31|1862|11|14}}
| место_смрти = [[Београд]]
Ред 28:
| awards =
}}
Вела Нигринова ([[Љубљана]],
== Биографија ==
Вела Нигринова рођена је 14. новембра 1862. у Љубљани, по оцу Чехиња, по мајци Немица.<ref name="Глас Српске">{{cite journal|first=Tihomir|last=Nestorović|title=Sjećanje na život i ljubavi Janka Veselinovića|journal=Глас Српске|date=11.02.2012|url=http://www.glassrpske.com/kultura/knjizevnost/Sjecanje-na-zivot-i-ljubavi-Janka-Veselinovica/lat/70500.html|accessdate=24. 9. 2016}}</ref> Отац Август је био службеник на железници. ородица нигринов имала је четири ћерке: Велу (Августу), Марију, Гизелу и Матилду. Све четири сестре постале су позоришне глумице и певачице. На позоришној сцени Вела је дебитовала 1876. године, да би већ 1882. прешла у Београд где је, у Народном позоришту, остварила блиставу каријеру.<ref name="лексикон">{{cite web|first=France|last=Koblar|title=Nigrinova, Vela|url=http://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi388000/|work=Slovenska biografija|accessdate=24. 9. 2016}}</ref>
Према казивањима савременика, Вела је у почетку имала низ проблема, јер је тешко учила српски језик. Живела је са Даворином Јенком, који је од ње био старији двадесет седам година. Ипак, брзо се и у потпуности уклопила у тадашњу београдску средину и прихватила њен дух и менталитет, поставши једна од највиђенијих гошћи у [[Скадарлија|Скадарлији]]. У овој чувеној београдској четврти Вела се дружила са тадашњим чувеним [[боем]]има: управником Народног позоришта [[Петар Добриновић|Петром Добриновићем]], режисером [[Алекса Бачвански|Алексом Бачванским]], глумцима [[Чича Илија Станојевић|Чича Илијом Станојевићем]], Светиславом Динуловићем, Милорадом Гавриловићем, [[Тоша Јовановић|Тошом Јовановићем]], [[Добрица Милутиновић|Добрицом Милутиновићем]], а била је позивана и међу дворске даме краљице [[Наталија Обреновић|Наталије]].<ref name="Глас Српске" />
Умрла је 31. децембра 1908. године. Сахрањена је на београдском Новом гробљу, о трошку државе Србије.<ref name="лексикон" /> Њена смрт била је један од најпотреснијих догађаја тога доба у српској престоници.<ref name="музеј" /> На вечни починак испратиле су је хиљаде Београђана. Даворин Јенко је продао њихову кућу у Београду и вратио се у родну [[Словенија|Словенију]]. Умро је шест година касније.<ref name="Глас Српске" />
=== Урбане легенде ===
Прича се да је Вела нигринова због своје необичне лепоте и изузетне појаве изазивала „немир у мушким срцима”. Познато је да су због ње два ондашња министра ишла и на двобој. Ипак, најлепша прича о опчињености Велином лепотом јесте прича о књижевнику [[Јанко Веселиновић|Јанку Веселиновићу]], иако познаваоци тврде да она за то није давала повода, нити је одговарала на његове љубавне сигнале. Прича се да је чувени позоришни комад "[[Ђидо]]" чувени књижевник написао управо због ње, наменивши јој улогу Љубице. Чак је у првом чину облачио [[мачва]]нску ношњу и певао у хору, како би Велин наступ био што успешнији.<ref name="Глас Српске" />
=== Инспирација уметника ===
Вела Нигринова обележила је медијски простор српске престонице крајем 19. века. Њена несвакидашња екстраваганција, могућност метаморфозе и канонизовани тип лепоте (црна коврџава коса, крупне очи, бела пут) допринели су да постане инспирација фотографа [[Милан Јовановић (фотограф)|Милана Јовановића]] и сликара [[Ђорђе Крстић|Ђорђа Крстића]]. Бројне фотографије Веле Нигринове откривају вишеслојност њеног глумачког лика, помоћу којег је изградила имиџ неприкосновене диве српског глумишта с краја 19. века.<ref>{{cite web|title=Вела Нигринова - Фотографија у служби репрезентације|url=http://www.mgb.org.rs/desavanja/tribina-ljubitelja-istorije-beograda/2016/item/1288-vela-nigrinova-fotografija-u-sluzbi-reprezentacije|work=Музеј града Београда|accessdate=24. 9. 2016}}</ref>
== Глумачка каријера ==
Глумачку каријеру Вела Нигринова започиње са непуних 14 година, 19. априла 1876. главном улогом<ref name="Глас Српске" /> у комаду „Ловудска сиротица”, немачке глумице и списатељице Шарлот Бирх-Пфајфер. Већ у свом првом наступу Вела показује велики таленат. Године 1882. на позив [[Даворин Јенко|Даворина Јенка]], прелази у Београд где добија ангажман у београдском [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]].<ref name="лексикон" /> Пред београдском публиком први пут наступа 21. октобра 1882. године, у представи "Дебора".<ref name="Глас Српске" /> У Народном позоришту обележила је и 25-огодишњицу рада, 23. октобра 1907. године, улогом Магде у Судермановој драми „Дом”. Последњи пут је наступила пред београдском публиком 28. маја 1908. као царица Теодора.<ref name="лексикон" />
=== Гостовања ===
Осим на сцени београдског Народног позоришта, Вела Нигринова наступала је и на сцени [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Гостовала је и у [[Загреб]]у, [[Софија (град)|Софији]], родној Љубљани, [[Праг]]у... Из Прага је чак стигао и позив за ангажман у [[Чешко народно позориште|Чешком народном позоришту]]. Вела је одбила понуду уз изјаву да је ''"Србија њена најдража домовина"''.<ref name="Глас Српске" />
=== Улоге ===
Вела Нигринова је остварила велики број запажених улога, око четири стотине.<ref name="Глас Српске" /> Играла је трагичне хероине подједнако добро као и наивне девојчице.<ref name="лексикон" /> Памте се, између осталих, њене улоге:
* Јулија (ромео и Јулија),
* Нора (Нора),
* Офелија (Хамлет),
* Маргарет Готје (дама с камелијама),
* Еболи (Дон Карлос),
* Есмералда (Звонар Богородичине цркве),
* Марија Стјуарт (Марија Стјуарт),
* Ђована (Мона Вана),
* Дебора (Дебора),
* Сафо (Сафо),
* Катарина (Мадам Сан Жен),
* Теодора (Цар проводаџија)...
== Сећања ==
[[Датотека:Vela Nigrin 2009 Serbian stamp.jpg|250px|мини|десно|Поштанска марка са ликом Веле Нигринове]]
Данас једна улица у Београду, на општини [[Врачар (Београд)|Врачар]], носи име Веле Нигринове ([https://www.planplus.rs/vracar/ulica/vele-nigrinove/13281 овде] можете погледати локацију улице).
У Београду је, 29. марта 2012. године, у [[Музеј позоришне уметности|Музеју позоришне уметности Србије]] отворена изложба поводом 150. годишњице рођења истакнуте драмске уметнице Августе Веле Нигринове.<ref>{{cite journal|title=Izložba u čast Vele Nigrinove|journal=b92|date=30. 3. 2012|url=http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=270&yyyy=2012&mm=03&dd=30&nav_id=595783|accessdate=24. 9. 2016}}</ref>
У сарадњи са предузећем „Југомарка“ [[Удружење драмских уметника Србије]] је објавио неколико серија поштанских марака са ликовима својих чланова. У 4. серији, објављеној 2009. године налази се и марка са ликом Веле Нигринове.<ref>{{cite web|title=ПОШТАНСКЕ МАРКЕ|url=http://www.udus.org.rs/postanske_marke.html|work=Удружење драмских уметника Србије|accessdate=24. 9. 2016}}</ref><ref>{{cite web|title=RS012.09|url=http://www.wnsstamps.post/en/stamps/RS012.09|work=Универсал Постал Унион|accessdate=24. 9. 2016}}</ref>
== Напомене ==
{{напомене}}
== Референце ==
{{reflist|}}
== Литература ==
* [http://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi388000/#slovenski-biografski-leksikon Slovenska biografija]. Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Znanstvenoraziskovalni center SAZU, 2013. Приступљено 24. 9. 2016.
* {{cite book|first=Милан|last=Грол|title=Из позоришта предратне Србије|year=1952|publisher=Српска књижевна задруга|location=Београд}}
Линија 40 ⟶ 89:
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Позориште}}
{{DEFAULTSORT:Нигринова, Вела}}
Линија 50 ⟶ 98:
[[Категорија:Жене]]
[[Категорија:Словенци у Србији]]
[[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу]]
| |||