Бјакотај — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:Byakko-tai statues.JPG|Byakkotai warriors|thumb|200px|Споменик јединици Бјакотај на брду Имори, [[Префектура Фукушима]], Јапан.]]
 
'''Бјакотај''' ([[Јапански језик|Јап.]] 白虎隊 „Byakkotai“) у преводу: „бели тигар“ била је војна јединица сачињена од 305 синова<ref>{{harvnb|Nakamura||ppp=30}}</ref> деце и тинејџера [[самурај]]а из округа [[Аизу]] која се борила у [[Бошин рат]]у (1868–1869).
 
== Историјат ==
 
Бјакотај је био део од четири јединице округа Аизу које су основане као одговор на модерне војне формације противничке војске након пораза у бици на Тоба-Фушими.<ref>Noguchi, ''Aizu-han''. ppстр. 169-170.</ref> Остале три јединице су се звале Генбутаи (црне корњаче),<ref>Чиниле су је мушкарци од 50 година и старији који су били резервисти и имали су задатак да патролирају у граду.</ref> Серијутаи (плави змајеви)<ref>Мушкарци од 36 до 49 година који су чували границу.</ref> и Сузакутаи (црвене птице).<ref>Мушкарци од 18-35 година који су били задужени за главну одбрану од непријатеља.</ref><ref>Noguchi. ppстр. 170; Nakamura. ppстр. 23-25.</ref> Свака од ове четири јединице је прозвана по имену четири кинеска симбола/бога, чувара четири правца. Бјакотаи јединица била је задужена да буде резервна јединица и састојала се од младих синова [[Аизу]] [[самурај]]а. Имали су по 16, 17 година.<ref>{{harvnb|Noguchi||ppp=169}}</ref>Сама јединица је подељена на још пет делова, по рангу самураја из чије породице долазе. Две субјединице су обухватале самураје више класе (''шичу''), две из средње класе (''јориаи''), и једна из најниже класе (''ашигару'').<ref>Noguchi. ppстр. 170; Nakamura. ppстр. 30, број чланова у свакој субјединици био је: Шичу 1: 37 Шичу 2: 37 Јориаи 1: 98 Јориаи 2: 62 Ашигару: 71</ref> Двадесет чланова друге субјединице више класе „шичу“, одвојила се од осталих током битке у Тоногучихари<ref>Yamakawa, ''Aizu Boshin Senshi''. ppстр. 521-522.</ref> и повукла се до брда Имори са ког се видео градски замак Аизу-вакамацу. Одатле су грешком помислили да замак гори и у уверењу да је њихова војска изгубила битку и да је њихов лорд [[Мацудаира Катамори]] и њихова породица убијени, заједно извршавају ритуално самоубиство, [[сепуку]].<ref name="Yamakawa. ppстр. 522">Yamakawa, ''Aizu Boshin Senshi''. ppстр. 522.</ref> Заменивши за замак, ватра је ухватила само спољашњу цитаделу. Царске снаге које су нападале округ Аизу нису успеле да пробију одбрану и освоје ову тврђаву. Тек договором посредством комшијског округа Јонезаве округ Аизу, након месец дана свеобухватне опсаде коначно пристаје да се преда.<ref name="Yamakawa. ppстр. 522" />
 
Од 20 чланова ове субјединице деветнаесторо је извршило самоубиство. У питању су:<ref>Yamakawa, ''Hoshū Aizu Byakkotai Jūkyūshi-den''. ppстр. 1.</ref>
 
* Адачи Тозабуро
Ред 14:
* Нагасе Јуџи
* Масе Геншичиро
* Аруга Ориносуке<ref>Име се чита и као Јамакава, ''Hoshū Aizu Byakkotai Jūkyūshi-den''. ppстр. 3.</ref>
* Ито Теиџиро
* Сузуки Генкичи
Ред 29:
* Хајаши Јасоџи
 
Једини преживели из јединице, '''[[Инума Садакичи]]''', такође је покушао самоубиство али је био неуспешан. Спасили су га локални мештани. После рата, одселио се за оближњи град [[Сендаи]] где је живео до своје смрти. Током свог живота био је и официр у армији, достигавши чин капетана.<ref>Yamakawa, ''Hoshū Aizu Byakkotai jūkyūshi-den''. ppстр. 28.</ref>
 
После сукоба, царска војска је дозволила да се сахране тела дечака. Нешто касније подигнут је и споменик на месту где су умрли, укључујући и преживелог Инуме Садакичија кад је умро у 76. години <ref>Инума је сахрањен у Сендаију, али су му 1958. године на брду Имори сахранили делове зуба и косе. See http://www.geocities.co.jp/SilkRoad-Lake/6618/honmon/21.html</ref> На камену, испод споменика, уклесана је вака песма [[Мацудаира Катамори|Мацудаире Катаморија]]:
Ред 37:
"Без обзира колико људи сузама опере овај камен, имена овде записана никад неће нестати са овог света."<ref>{{ja icon}} http://homepage3.nifty.com/ponpoko-y/yomoyama/aizu03.htm</ref>
 
Остале Бјакутај субјединице наставиле су да се боре током [[Битка за Аизу|Битке за Аизу]], са осталим самурајима Аизу клана који су се борили да замак Аизу-вакамацу не падне у руке непријатеља.<ref>Yamakawa, ''Aizu Boshin Senshi''. ppстр. 608-610</ref> Велики број чланова Бјакотаи јединице је преживео Бошин рат.<ref>Nakamura. ppстр. 199. вероватно више од 80% чланова је преживело</ref> Двоје од њих су чак имали и велику позицију и репутацију у Меиџи ери као физичар и историчак [[Јаманака Кенџиро]] и јапански царски морнарички адмирал [[Дева Шигето]].
 
== Бенито Мусолини и Бјакотај ==
 
Италијански диктатор [[Бенито Мусолини]] чуо је причу о члановима Бјакотај јединице који су извршили самоубиство и био је веома импресиониран њиховом лојалношћу према феудалном лорду.<ref>Yamakawa, ''Hoshū Aizu Byakkotai jūkyūshi-den''. ppстр. 4.</ref>Године 1928, послао је стуб из [[Помпеја|Помпеје]] да се, као израз поштовања, постави у близини гробова на брду Имори. Овај стуб стоји и дан данас на истом брду.
 
== Приказ у медијима ==
 
Јединица Бјакотај је била приказана и помињана у више књига, филмова, серија и осталих медија.
Чак два пута је била снимљена као ТВ серија, једном 1986. године а други пут 2007. где је главну улогу имао јапански глумац [[Јамашита Томохиса]]. Јамашита је играо још једног тинејџера Саката Минеџија који је надживео ову јединицу после рата. <ref>Монеџи је био у истој субјединици као и момци који су починили самоубиство. За више видети: Yamakawa, ''Hoshū Aizu Byakkotai Jūkyūshi-den''. ppстр. 111. На брду Имори постоји његова статуа. Видети линк: http://oniheru.fc2web.com/douzou/sakai_mineji.htm</ref>
 
У игрици: „Total War: Shogun 2: Fall of the Samurai“ јединица Бјакутај је заступљена као део Аизу снага.