Germanistika — разлика између измена

'''Germanistika''' je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem istorijskog razvoja nemačkog jezika i književnosti, odnosno germanističke filologije. Pored [[Скандинавски језици|skandinavistike]], [[Фолклор|folklora]] i [[Етнологија|etnologije]], glavne oblasti germanistike su nemačka nauka o jeziku i nemačka nauka o književnosti.<br />

Od kraja 19. veka prisutna je podela na „Staru germanistiku“, nem. Altgermanistik (jezik i književnost Ranog doba i [[Средњи век|Srednjeg veka]]) „Novu germanistiku“, nem. Neugermanistik (jezik i književnost [[Novo doba|Novog doba]]), a od sredine 60-tih godina 20. veka izdvaja se i „Germanistička lingvistika“ kao samostalna disciplina. Termin lingvistika, nem. Linguistik, se u literaturi uglavnom koristi za novija proučavanja jezika, dok se termin nauka o jeziku, nem. Sprachwissenschaft, koristi za starije periode u proučavanju jezika. Neki autori danas prave podelu i na „Domaću germanistiku“, nem. Inlandsgermanistik i „Stranu germanistiku“, nem. Auslandsgermanistik, u okviru koje posebno mesto zauzima „Nemački jezik kao strani“ nem. Deutsch als Fremdsprache.<ref>Stefan Scherer/Simone Finkele: ''Germanistik studieren. Eine praxisorientierte Einführung'', Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. {{page|year=2011. ISBN |isbn=978-3-534-23891-0.|pages=}}</ref>

Ličnosti koje su svojim pregalaštvom obeležile germanistiku i svojim radovima dovele do njenog izdvajanja kao posebne discipline su: [[Martin Opic]] ({{jez-de|Martin Opitz}}) u doba baroka, Johan Kristof Gotšed ({{jez-de|Johann Christoph Gottsched}}) i Gothold Efraim Lesing ({{jez-de|Gotthold Ephraim Lessing}}) u doba prosvetiteljstva, Johan Gotfrid Herder ({{jez-de|Johann Gottfried Herder}}) svojim revolucionarnim mladalačkim delom „O novijoj nemačkoj književnosti“ (Über die neuere deutsche Literatur) iz 1766/67. godine. Kada je istraživanje jezika u pitanju u ovom periodu, treba pomenuti Gotfrida Vilhelma Lajbnica ({{jez-de|Gottfried Wilhelm Leibniz}}) i njegov „Rečnik nemačkog jezika“. Sredinu 19. veka obeležili su braća Grim ({{jez-de|Jacob und Wilhelm Grimm}}) a njihov doprinos germanistici značajan je pored ostalih radova, pre svega po obimnom „Rečniku nemačkog jezika“ nem. Deutsches Wörterbuch, čije se prvo izdanje pojavilo 1852. godine. <br />

#* SCHÜLER Duden : Literatur, Mannheim. 2000. ISBN {{pageyear=|isbn=978-3-411-05403-9. стр. |pages=138-140.}}

#* METZLER Lexikon Sprache, Stuttgart, Weimar. 2010. ISBN {{pageyear=|isbn=978-3-476-02335-3. стр. |pages=236.}}

# Vesna Berić-Đukić, Gordana Ristić, Sinhrone osnove nemačkog jezika, Novi Sad, (2003). ppстр. 12–13.

#* Gero von Wilpert, Sachwörterbuch der Literatur, Stuttgart, 2001. pp. 306,ISBN {{pageyear=|isbn=978-3-520-23108-6.|pages=306}}

#* METZLER-Literatur-Lexikon, Stuttgart. 1990. ISBN {{pageyear=|isbn=978-3-476-00668-4. стр. |pages=176-177.}}

{{Reflistareflista}}