Лужњак — разлика између измена

Лужњак је врло распрострањена [[Европа|европска]] врста. Ареал му се простире од [[АтланскиАтлантски океан|Атланског океана]] на западу, до [[Урал (планина)|Урала]], [[КавказКавкаске (планина)планине|Кавказа]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку. На север се протеже до Шкотске и Скандинавије (63° с.г.ш.), а на југ до северне Африке. За разлику од [[храст китњак|китњака]]а има га и у областима са [[Континентална клима|континенталном климом]].<ref name = vukicevic>{{Cite book

[[Цвет]]ови су једнополни; мушке ресе су висеће, дуге 2-5 цм. Женски цветови скупљени су до 5 заједно, на дугим дршкама. Цвета заједно са листањем, априла-маја. [[Плод]] је [[жир]], по величини и облику варијабилан. Обично је издужено јајаст, дуг 2-4 цм, светло смеђе боје. На свежем жиру лако се уочавају тамније уздужне пруге. [[Купула]] ("капица") покрива 1/3 до 1/2 жира. Љуспе на купули су размакнуте, широке и слабо маљаве. има их мање него код [[храст китњак|китњака]]а. Жир виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.<ref name="vukicevic" /> [[Репродукција|Размножава]] се генеративно [[семе]]ном<ref name="lanzara" /> и вегетативно [[калемљење воћака|калемљењем]]м (нарочито украсне форме).<ref>{{cite journal|last=Borzan|first=Želimir|coauthors=Littvay Tibor|title=Vegetativno razmnožavanje hrasta lužnjaka strojnim cijepljenjem|journal=Šumarski list|date=1989.|volume=11-12|issue=Savez društava inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske|url=http://www.sumari.hr/sumlist/198911.pdf#page=7|accessdate=30. 1. 2016|pages=557-566}}</ref>

Храст лужњак не иде високо као китњак, али у појединим деловима ареала досеже 1100 (у [[Апенини]]ма) до 1200 м н.в. (у [[Пиринеји]]ма) па и више (у [[Алпи|Централним Алпима]]). Има дуг вегетациони период. расте обично у равницама и долинама. Захтева дубока, [[глина|глиновита]] или [[песак|песковита]], плодна, свежа и влажна [[тло|земљишта]]. Расте и на земљиштима која на површини нису плодна, али у дубљим слојевима садрже довољно хранљивих материја и воде. Теже подноси кисела земљишта, али може да поднесе извесну концентрацију соли. Зато га има и на [[Слатина (земљиште)|слатинама]] и у степским подручјима на [[черноземцрница (педологија)|чернозему]]у. Подноси повремена [[Поплава|плављења]] и висок ниво [[подземне воде|подземних вода]]. Не успева на плитком и сувом земљишту. Зато су његова станишта претежно на [[Алувијална раван|алувијалним земљиштима]], низијским или благо брежуљкастим теренима. Осетљив је на касне мразеве, али подноси високе температуре. Отпоран је према ветру и диму.<ref name=vukicevic />

У Србији храст лужњак покрива површину од укупно 32.400 ха. Установљене су две семенске регије. Посавско-подунавска регија храста лужњака која обухвата подручје Војводине, околину Београда, Обреновца, као и шуме у сливу Дунава на подручју Смедерева, Пожаревца и Великог Градишта. Друга семенска регија обухвата средишњу Србију у којој храст лужњак расте у долинама река, највише око [[Велика Морава (река у Србији)|Мораве]] и њених [[притока]]. Највеће површине под шумама храста лужњака налазе се у [[Срем]]у.<ref>{{cite journal|coauthors=Dalibor BALLIAN, Mirzeta MEMIŠEVIĆ, Faruk BOGUNIĆ, Neđad BAŠIĆ, Miroslav MARKOVIĆ, Davorin KAJBA|title=MORFOLOŠKA VARIJABILNOST HRASTA LUŽNJAKA (Quercus robur L.) NA PODRUČJU HRVATSKE I ZAPADNOG BALKANA|journal=Šumarski list|date=2010|volume=7-8|pages=371-386}}</ref><ref name="vukicevic" />

Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у [[неолит]]у. Жир многих врста храстова, па тако и лужњака, богат је [[скроб]]ом, [[шећер]]ом, [[Беланчевинапротеин|беланчевинама]], [[мастмасти]]имама, [[Смола|смолом]] и [[танин]]ом. Јестивост жирова зависи управо од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Китњак спада у врсте чији жир има мали садржај танина, а доста скроба. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).<ref name=grlic>{{cite book|last=Grlić|first=Ljubiša|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}</ref>

Кора храста китњака и лужњака (''Cortex Quercus'') служи у медицини као средство за стезање, испирање и заустављање крварења.<ref name="hrven">{{cite web|title=Hrast|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=26315|work=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=31. 1. 2016}}</ref> По потреби може се употребити и као [[противотров|антидот]] код тровања тешким металима. Прикупља се у рано пролеће, пре олиставања или у јесен, по опадању листа и то само сасвим глатка кора, са младих стабљика, летораста или грана.<ref name="fitoterapija">{{cite book|last=Туцаков|first=Јован|title=Лечење биљем : фитотерапија|year=1984|publisher=Рад|location=Београд|pages=664-665}}</ref>

* [[Китњак|Храст китњак]]