Укроћена горопад — разлика између измена

"Укроћена горопад" је брза комедија, пуна буке, живости, а често и жестине. То је комад с највише физичке радње међу Шекспировим драмама. Није стога чудно што је увек имала велики успех на сцени. Објашњење популарности овога комада лежи и у томе што су сукоби између јогунасте Катарине и самоувереног Петручија приказани у тако преувеличаном апсурдном виду да се не примају као стварни догађај с могућим озбиљним последицама, него као симболична фарса, као карикатурална парадигма најстаријег, најраспрострањенијег и непрекидно вођеног рата - рата међу половима.

 

Хронолошки гледано Шекспир у првом раздобљу, "у радионици учења и огледања", преправља за позориницу стара дјела, нарочито драмске хронике, али и пише прве самосталне драме, комедије: Забуне, Укроћена горопад, Два витеза из Вероне и Ненаграђени љубавни труд. Сложеност драмске грађе и слојевитост драматуршких рукаваца посебно је инспиративна у Укроћеној горопади и отуд учесталост њених транскрипција и упорна жанровска и медијска преобликовања на сценама европских и свјетских позорница. Дело је први пут штампано у Првом фолио издању [[1623. године|1623. година]] захваљујући залагању [[Хенрија Кондела|Хенриј Кондел]] и [[Џона Хемингза|Џон Хемингз]].

Укроћена горопад састоји се из три дијела, три различита драматуршка нивоа, који наговјештавају и обликују основне видове и законе драмске композиције Шекспирове [[драматургија|драматургије]]. Оквир комедије је шаљива предигра или увођење, прича о сиромашном пијанцу који, обманут, поверује да је богат властелин и, пробуђен из сна, гледа позоришну представу о припитомљавању горопадице. То средство старије [[драматургија|драматургије]] (чест поступак у енглеској ренесансној драми, шпанској трагедији - "маскасмрти" и сл.) даје комедији њен спољашњи оквир и илузију сновиђења, па отуда и извесне грубости примитивне фарсе губе вид стварности и постају само смијешна и забавна гатка. Други слој је комедија карактера која чини главни дио радње, чији су носиоци укротитељ Петручио и Катарина, горопадица. (Катарина је старија кћерка богатог племића Батисте из Падове, несаломљиви карактер и побуњеник, за чију се удају и "укроћење" нуди велики новац и богатство. Уједно, то је први велики наговјештај оног типа Шекспирових јунака, набиљежених и проказаних, који руше и обнаваљају хармонију и поредак света). Трећи дио је комедија интриге, односно механизам перипетије, који се компонује и одржава око млађе Батистине кћери Бјанке и њених просиоца (Лућенцо, Гремио, Хортенсио), чија је удаја условљена удајом и кроћењем старије сестре Катарине. Сва три слоја комедија чине лабаву и епизодичну драмску композицију упоредних заплета и судара стилова који се, у Шекспировом драмском насљеђу, гомилају и згушњавају од античке комедије (Плаут и Теренције), и средњовјековних драмских облика (миракули, моралитети), до Шпанске трагедије и енглеске традиције историјских митова и фолклорног насљеђа.