Википедија

Протоколи сионских мудраца — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 8:
Други извор је роман „Бијариц“ [[Хермана Гедше]]а, написан [[1868.]] године.
 
Председник руског саветаСавета министара, Петар Столипин, је 1905. спровео истрагу и закључио да су протоколи протурени већ 1897. године. Мада и сам антисемит, он је резултате своје истраге саопштио цару Николају II који је, наводно, изјавио да протоколе треба конфисковати јер се не може "праведан циљ постићи прљавим средствима".<ref>[http://www.fedorov.ru/stolypin.html P. Stolypin's attempt to resolve the Jewish question] by Boris Fyodorov</ref><ref name=Burtsev1938> [http://www.jewniverse.ru/RED/Burtsev/BPSM-1-4.htm The Protocols of the Elders of Zion: A Proved Forgery] by [[Vladimir Burtsev]] (Paris, 1938) p.106 (Ch.4)</ref>
 
Порекло „Протокола“ је расветљено [[1920.]] године у Лондону када је Енглески новинар Лусијан Волф (Lucien Wolf) открио у листу [[Тајмс]] да је текст готово у целости преузет из претходно наведена два рада. Највећи број историчара се слаже да је „Протоколе“ написао око [[1890.]] године Матвеј Головински, новинар руско-француског порекла, оперативац [[Охрана|Охране]], руске тајне полиције, и анти-семит.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Протоколи_сионских_мудраца”