Укроћена горопад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{рут}}
{{почетник|23|9|2016}}
''Укроћена горопад'' је друга Шексипрова [[комедија]] из градског живота. По томе и по неким другим елементима, као што су завере младих да би се преварили стари, види се да ово дело потиче из раздобља у коме се осећаја утицај римске комедије. Тај утиција, међутим, није тако снажан и очигледан као у ''Комедији забуна'' и долази посредним путем, преко италијанске ренесансне комедије.
''Укроћена горопад'' спада у оне драме које су први пут штампане тек у Првом фолију. Предложак за слагаче био је вероватно заснован на инспицијентској књизи,која није била нарочито пажљиво припремљеа. Има знакова да је било исецања текста ради скраћивања, после чега „шавови” нису добро спојени, као и да је део улоге једне личности додељен другој, можда опет из неког техничког разлога у вези са постављањем драме на сцену.
Проблем времена настанка ове комедије није ништа мање сложен него у случају ''Комедија забуна''. [[Франсис Мирс]] не помиње ''Укроћену горопад'', али постоји сведочанство о томе да је 1594. изведен комад ''Кроћење једне горопаднице'' ''(The taming of a Shrev)'', што би значило да је драма била написана до тог времена. Међутим, не можемо бити сигурни да се то сведочанство односи на Шекспирову драму, јер је управо те године објављеа,под истим насловом,једна анонимна драма која знатно компликује питање текста,хронологије и извора Шекспирове комедије.
Наслов анонимне драме разликује се од Шекспировог по томе што Шекспир уместо неодређеног члана употребљава одређени ''(The Taming of the Shrev)'''. Анонимна драма објављена је три пута, 1594, 1596. и 1607,а између ње и ''Укроћене горопади'' има очигледних сличности. С друге стране,велике су и разлике-у ствари,толике да се ови текстови не могу сматрати блиским верзијама истог дела. Већина личности има друкчија имена,неки елементи заплета се битно разликују,а у анонимној драми несумњивог подржавања Марлоовог ''Доктора Фауста'' ''(Doctor Faustus)'' и ''Тамерлана'',па и непосредног преузимања стихова из тих комада.
Однос Шекспирове и анонимне драме је толико нејасан да постоје теорије о скоро свим могућним комбинацијама:да је ''Кроћење једне горопаднице'' ранија Шекспирова верзија драме коај је касније објављена у ревидираном облику у Првом фолију;да је ''Краћење једне горопаднице'' дело неког другог пица, ко је Шекспир прерадио;да су обе драме изведен из неког заједничког извора;да је анонимна драма пиратско издање Шекспировог дела,или онаквог какво је касније штампано у Првом фолију или пак неке раније верзије. Новија критика углавном прихвата претпоставку да је Шекспирова драма извор анонимној, а не обрнуто. Томе у прилог говоре плагијати из Марлоа у ''Краћењу једне горопаднице'', делови текста у анонимној драми који немају никаквог смисла, затим неке шале које су успеле у Шекспировој, а остале несхваћене у анонимној верзији. То би значило да је Шекспир своју комедију написао у неко време пре 1594, када је штампана драма изведена из ње.
==Структура==
СТруктура ''Укроћене горопади'' је сложена и састоји се од три приче, преузе из три различита извора. Прва прича је изложена у ''Уводу'' и односи се на котлокрпу Кристофера Слаја. Слај је пијанац који, пошто га избаце из крчме,легне на земљу и заспи. Тако га затиче један племић наређује пратиоцима да га тако заспалог пренесу у његов замак и обуку га у господску одећу. Када се Слај пробуди,сви га уверавају да је Лорд и да се налази у свом замку, али да тога није свестан јер је дуго био помраченог ума и управо је дошао себи. Слај с оклевањем допушта да га у то убеде, па се са својом „женом” (прерушеним племићевим пажом) и послугом припрема да гледа драму коју наводно њему у част приказује једна путујућа глумачка дружина. Та унутрашња драма има два заплета:један се односи на горпадницу Катарину и његон „кротитеља” Петручија, а други говори о Катарининој млађој сестри Бјанки и њеним просцима.
Прича о Кристоферу Слају представља варијанту једног старог мотива који је био широко распрострањен у многим земљама Европе,па и на Истоку (једна верзија те приче се јавља у ''Хиљаду и једној ноћи). И кроћење пргаве жене,по коме је Шекспирова комедија добила назив,чест је мотив. Прича заснованих на њему има у фолклорним предањима многих народа, мада, као и у случају приче о Слају, нема познатог извора за специфичне појединости и боју које Шекспир уноси у своју драму. У другим верзијама „кроћења” су обично грубља, с бруталном применом физичке силе и окрутним кажњавањем. у [[Енглеска|Енглеској]] је, на пример,средином XVI века кружила једна „Балада о горопадној жени” коју муж после жестоких батина, умотава у усољену кожу липсалог коња.
Трећа прича, о Катарининој сестри Бјанки, преузета је из прве енглеске комедије у прози, ''Замене'' ''(Supposes, 1566)'' [[Џорџ Гаскојн|Џорџа Гаскојна]] (George Gascoigne, 1539?-1577) Гаскојново дело је у ствари слободан превод АРиостове комедије истог наслова ''(I suppositi, 1509)''. Сам Ариосто каже да се угледао на Теренција и Платуа, и његова драма је типичан пример италијанских ренесансних прерада римске комедије. Механизам заплета и многе појединости,као завере младих да,потпомогнути слугама,надмудре старе,потичу из латинске комедије,али цела драма је код Ариоста умекшана,има елемената романтичне љубави и одликује је друкчији став према женама. У Шекспировој обради осећа се и утицај неких конвенционалних ликова италијанске моедије дел арте.
===Издања ''Укроћена горпад''===
| |||