'''Јовин''' ([[латински језик|лат]]: ''Iovinus'', умро [[413]]. године) био је [[Западно римско царство|западноримски]] узурпатор од [[411]]. до своје смрти [[413]]. године.
[[СликаДатотека:Siliqua Jovinus-RSC 0004.jpg|мини|десно|300п|'''Јовин''' на аверсу сребрног новчића. На реверсу је приказана богиња Рома уз натпис ''Победа августа'' који је требало да донесе успех Јовину и Себастијану.]]
У римској [[Галија|Галији]] је од [[406]]. године владала пометња пошто је неколико већих група варвара [[прелазак Рајне 406.|прешло]] [[Рајна|Рајну]] ([[Вандали]], [[Алани]], [[Бургунди]]...), а [[407]]. британске легије су прогласиле за цара [[Константин III (узурпатор)|Константина III]]. Константин је најзад савладан [[411]]. од стране [[Хонорије|Хоноријевог]]вог војсковође [[Констанције III|Флавија Констанција]]. Међутим, гало-римски аристократа Јовин је исте те године проглашен за цара у [[Мајнц|Мајнцу]]у на Рајни уз подршку Бургунда и Алана. Јовин је потом у својству римског цара дозволио Бургундима да се населе на територији царства у околини [[Вормс|Вормса]]а. Након тога, Јовин је придобио подршку [[Визиготи|визиготског]] краља Атаулфа, али се са њим посвађао [[412]]. када је свог брата [[Себастијан|Себастијана]]а прогласио за савладара. [[Атаулф]] је прешао на Хоноријеву страну и [[413]]. помогао царевој војсци да порази узурпаторе. Себастијан је одмах погубљен, а Јовин је ухваћен и убијен у Валентији у јужној Галији. Главе двојице браће су одсечене и послате прво на Хоноријев двор у [[Равена|Равени]], а потом у [[Картагина (град)|Картагину]] као потврда њиховог пораза.
