Срчани мишић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:Glanzstreifen.jpg|thumb|right|250px|Срчани мишић]]
'''Срчано мишићно ткиво''' ({{јез-лат|textus muscularis cardiacus striatus}}) изграђује средишњи слој срчаног зида (миокард) и средишњи слој плућних вена у близини њиховог ушћа у [[срце]]. По структури је слично [[попречно-пругасти мишић|попречно-пругастом]], а по функцији [[глатки мишић|глатком мишићном ткиву]].
Срчана мишићна влакна су састављена од серијски везаних [[ћелија]] (кардиомиоцита). Оне су широке 10-20 -{µm}-, а дугачке 50-120 -{µm}-. Свака ћелија има једно или два централно постављена [[једро|једра]], што омогућава разликовање срчаног и скелетног мишићног ткива. [[Миофибрил]]и такође немају исти распоред као код попречно-пругастих мишића, али су [[актински филаменти|актински]] и [[миозински филаменти]] организовани на исти начин. Попречна испруганост није тако изражена, због присуства великог броја [[митохондрије|митохондрија]] (које заузимају 40% волумена кардиомиоцита). Између суседних ћелија налазе се прелазне плоче (интеркалатни дискови).<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>
Срчани мишић се контрахује ритмично и аутоматски, а инервишу га симпатикус и парасимпатикус који делују антагонистички.<ref name="r15"> Марија Михаљ, Даница Обрадовић: "Општа анатомија", Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0276-2</ref>▼
Интеркалатни дискови су специјализовани спојеви, који омогућавају брзо и лако преношење импулса од једне ћелије до друге. Захваљујући овој чињеници, срчани мишић се често означава као синцицијум. У срцу постоје два синцицијума: преткоморски и коморски. Они су у потпуности одвојени везивним [[ткиво]]м и једино атрио-вентрикуларни сноп може да пренесе импулс из преткомора у коморе.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Медицинска физиологија'', IX издање ("Савремена администрација" Београд, 1999.)</ref>
▲Срчани мишић се контрахује ритмично и аутоматски, а
У раном [[детињство|детињству]] постоји благо изражена способност регенерације овог ткива, али код одраслих она уопште не постоји. Најчешћи узрок оштећења и пропадања миокарда је инфаркт.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>
==Референце==
<references/>
{{Анатомија човека}}
[[Категорија:Анатомија]]
[[Категорија:Хистологија]]
[[de:Herzmuskel]]
[[en:Cardiac muscle]]
[[es:Músculo cardíaco]]
[[pt:Músculo cardíaco]]
[[sk:Srdcová svalovina]]
[[sv:Hjärtmuskulatur]]
[[vi:Cơ tim]]
[[tr:Kalp kası]]
| |||