За време владавине Беле IV његову државу напали су [[Монголска инвазија Европе|Монголи]] [[1241]]. године. Бела је прво побегао у [[Аустрија|Аустрију]], а потом се скривао у далматинским градовима (најдуже у [[Трогир]]у). У то време многи далматински градови стекли су статус слободних краљевских градова. Када су се Монголи повукли Бела је почео да учвршћује државу градећи замкове и градове због евентуалног повратка Монгола.
Дошавши на власт после оца [[1235]]. године, обрачунао се са верним очевим присталицама. Одмах је затворио очева верног властелина [[Ђула Кан|Ђулу Кана]] и наредио да се ослепи очев палат Дионисије. Одмах је извршио и ревизију поседа које је додељивао његов отац и спроводио је још неке врло омражене мере. Нови краљ је слугама зато одмах омрзнуо. Несигурном зато у сопственој краљевини, на ум му је пало да доведе оне Мађаре, који су остали у прапостојбини о којој се знало још из предања и летописа. Послао је једно посланство састављено од калуђера доминиканаца у прапостојбину некрштених Мађара и успешно су их нашли. Кад је Бела договорио с папом [[Папа Гргур IX|Гргуром IX]] њихово покрштавање и досељавање, послата је нова мисија [[1237]]. године. Међутим, већ је било касно, јер су могли само да сретну мађарске избеглице, које су бежале од [[Татари|Татара]], а ови свом силом навалили из Азије у Европске степе. Татари су још [[1223]]. године напали [[Кумани|Кумане]] и Русе и потукли их.
