Маврикије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice sa wikidate |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 24:
| опис_грба =
}}
'''Маврикије''' (око [[539]] — [[602]]) је био источноримски ([[византијско царство|византијски]]) цар од [[582]]. до
[[Датотека:Solidus-Maurice Tiberius-sb0481.jpg|мини|300п|'''Солид (златни новац) цара Мавријикија''' искован у Цариграду. На аверсу је приказан царски портрет у анфасу са владарским инсигнијама (дијадема, шлем, крстоносни глобус). На реверсу анђео са војним стегом са христограмом (лабарум) и крстоносним глобусом.]]
Маврикије је пореклом био [[Јермени]]н из [[Мала Азија|малоазијске]] области [[Кападокија|Кападокије]]. Истакао се као војсковођа током владавине [[Тиберије II Константин|Тиберија II Константина]] који га је поставио за заповедника дворске гарде ескубитора, а затим га учинио својим зетом и наследником
Маврикије је наследио огромно Царство угрожено од спољних непријатеља на свим фронтовима. Цар је покренуо велике [[реформа|реформе]] на Западу где је врховну војну и цивилну команду ставио у руке егзарха у [[Равена|Равени]] и [[Картагина (град)|Картагини]]. У Шпанији је [[584]]. Царство изгубило своје најзначајније упориште, град [[Кордоба|Кордобу]], а у [[Италија|Италији]], издељеној [[Лангобарди|лангобардским]] поседима, се почела осећати и политичка независност папе [[Папа Гргур I|Григорија I Великог]].
Ипак, на Истоку Маврикије је постигао привремену консолидацију. Мир са [[Сасанидско царство|Персијом]] је постигнут пошто је Маврикије [[591]]. помогао збаченом [[Хозроје II|Хозроју II]] да се врати на престо. Хозроје је ожењен царевом ћерком и препустио је Царству делове Јерменије и Месопотамије. На [[Балканско полуострво|Балкану]] је Маврикије делимично повратио равнотежу пошто је од [[592]]. војска редовно упадала на територије северно од [[Дунав]]а и узнемиравала аварске и [[Словени|словенске]] насеобине. Маврикијева штедљива политика, као и наређење да војска презими на варварској територији изазвала је
Маврикије је остао упамћен као заштитник православних и способан владар који је започео реформе које су антиципирале успостављање [[тема (Византија)|тематског система]] у [[7. век]]у. Поред тога, сматра се и за аутора једог од првих византијских дела о војној вештини ''Стратегикона''.
| |||