Кавад I — разлика између измена

20 бајтова уклоњено ,  пре 3 године
м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (datum)
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
| опис_грба =
}}
'''Кавад I''' (рођ. [[449]]—умро [[13. септембар|13. септембра]] [[531]]. год), син [[Пероз I|Пероза I]], био је краљ [[Сасанидско царство|Сасанидске Персије]] у два наврата, прво од [[488]]. до [[496]]., а затим од [[498]]. до [[531]]. године.
 
== Прва влада ==
По византијском хроничару [[Јован Малала|Јовану Малали]], Кавад је [[531]]. умро у 82. години живота, што значи да је рођен [[449]]. године. На престо је дошао уз помоћ племства које је збацило и ослепело његовог стрица [[Балаш]]а ([[484]]—[[488]].).
 
У време почетка Кавадове владавине, његовом краљевству је претила опасност од [[Eфталити|Eфталита]] (Белих Хуна) из средње Азије. Хуни су [[483]], тешко поразили Пероза I који је морао да пристане на плаћање високог данка и слање Кавада као таоца. Као талац Кавад је живео две године, док је у међувремену његов отац [[484]]. убијен у борби са Хунима. Након тога краљевски престиж је био прилично погођен и ни Балаш није могао да га обнови. Долазак Кавада на место краља требало је да продужи овај период несигурности у корист персијских магната и свештеника.
 
Међутим, нови шах се показао вољним и способним да обнови централизовану државу. Прво је подржао [[Маздак]]а, сина Бамдада, вођу једне егалитаристичке секте која је захтевала да богати сву своју имовину, укључујући и жене, поделе са сиромашнима. Преко Маздаковог учења извршен је идеолошки напад на моћно племство, тако да је Кавад привремено свргнут (496—498) и притворен у „Замак покајања“ ([[грчки језик|грч]]: Лете) у Сусијани, док га је на трону сменио брат [[Дјамасп]].
Кавад је пак успео да побегне и уточиште је нашао управо код Хефталита. Хунски краљ га је оженио својом ћерком и ставио му на располагање војску помоћу које је Кавад повратио престо. По поновном преузимању трона, Кавад је морао да поново прихвати обнову исплаћивања данка Хефталитима. Обратио се [[византијско царство|источноримском]] цару [[Анастасије I|Анастасију I]] захтевајући исплату редовних субвенција које је цариградски двор исплаћивао персијском. Субвенције су наиме биле намењене одржавању персијских утврђења у Закавказју које су посредно браниле и римску Сирију и Месопотамију од Хуна северно од Кавказа. [[Зенон (цар)|Зенон]] је [[483]]. престао да исплаћује субвенције, а Анастасије је одбио да помогне Каваду очекујући његове даље сукобе са Хунима. У исто време, цар је почео да се меша у прилике у Парсарменији, делу Јерменије под персијском влашћу.
 
У августу [[502]]. Кавад је лично упао у римску Јерменију и тиме је прекршио ''Стогодишњи мир'' из [[422]]. године. Изненадни упад Персијанаца на самом крају ратне сезоне довео је до пада неколико римских тврђава, укључујући и Амиду у јануару [[503]]. године. Тек када су вести о паду Амиде (данашњи Дијарбекр у Турској) стигле у [[Цариград]], Анастасије је опремио бројну војску који је поверио тројици међусобно завађених војсковођа, Аеробинду, Патрикију и свом сестрићу Ипатију. Једина позитивна ствар коју је царска војска извела [[503]]. била је одбрана Едесе, коју су њени житељи одбранили уздајући се у реликвију коју су чували: писму које је [[Исус]] послао њиховом кнезу Агбару. Наредне [[504]]. године, Анастасије је послао Целера, свог канцелара (magister officiorum), као врховног команданта, док је [[Ипатије]] опозван у [[Константинопољ]]. Овога пута иницијатива је била на страни Византинаца, персијске пограничне провинције су похаране, а Патрикије је опсадом натерао Амиду на предају (почетак [[505]]. год.). Пошто су [[505]]. Закавкаски Хуни напали Парсарменију Кавад је пристао да склопи мир на седам година са Целером. Кратак али тежак рат са Персијом, Анастасије је успешно окончао тако што је, упркос протестима немоћног Кавада, утврдио Теодосиопољ (данашњи Ерзерум у [[Турска|Турској]]), најзначајнију тврђаву римске Јерменије, и подигао насупрот Низибису тврђаву Анастасиопољ. Ипак, цар је овога пута спремно исплатио субвенције персијском краљу.
 
== Победа над Хефталитима и Иберијски рат ==
== Последње године ==
 
Кавад је последње године владавине био под великим утицајем свога сина и дезигнираног наследника Хозроја. Једна од последица доминације Хозроја на двору, био је и раскид његовог оца са маздаизмом. [[Маздак]] и његови следбеници су [[529]]. позвани на двор где су морали да прихвате полемику са магима, свештеницима доминантне зороастријанске вере. Након пораза у теолошким расправама, [[Маздак]] је обешен, а његове присталице су прогоњене.
 
Кавад је, као што је споменуто, преминуо [[531]]. године. Остао је запамћен као владар који је повратио унутрашњу стабилност Сасанидској Персији, спровео реформу пореског система и основао неколико градова које је назвао по свом имену. За Византинце био је достојан противник и [[Прокопије из Цезареје]] га је описао као далековидог и енергичног владара.
363.220

измена