Кавад I — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 24:
| опис_грба =
}}
'''Кавад I''' (рођ. [[449]]—умро [[13. септембар|13. септембра]] [[531]]. год), син [[Пероз I|Пероза I]], био је краљ [[Сасанидско царство|Сасанидске Персије]] у два наврата, прво од [[488]]. до [[496]]., а затим од [[498]]. до
== Прва влада ==
Ред 30:
По византијском хроничару [[Јован Малала|Јовану Малали]], Кавад је [[531]]. умро у 82. години живота, што значи да је рођен [[449]]. године. На престо је дошао уз помоћ племства које је збацило и ослепело његовог стрица [[Балаш]]а ([[484]]—[[488]].).
У време почетка Кавадове владавине, његовом краљевству је претила опасност од [[Eфталити|Eфталита]] (Белих Хуна) из средње Азије. Хуни су [[483]], тешко поразили Пероза I који је морао да пристане на плаћање високог данка и слање Кавада као таоца. Као талац Кавад је живео две године, док је у међувремену његов отац
Међутим, нови шах се показао вољним и способним да обнови централизовану државу. Прво је подржао [[Маздак]]а, сина Бамдада, вођу једне егалитаристичке секте која је захтевала да богати сву своју имовину, укључујући и жене, поделе са сиромашнима. Преко Маздаковог учења извршен је идеолошки напад на моћно племство, тако да је Кавад привремено свргнут (496—498) и притворен у „Замак покајања“ ([[грчки језик|грч]]: Лете) у Сусијани, док га је на трону сменио брат [[Дјамасп]].
Ред 38:
Кавад је пак успео да побегне и уточиште је нашао управо код Хефталита. Хунски краљ га је оженио својом ћерком и ставио му на располагање војску помоћу које је Кавад повратио престо. По поновном преузимању трона, Кавад је морао да поново прихвати обнову исплаћивања данка Хефталитима. Обратио се [[византијско царство|источноримском]] цару [[Анастасије I|Анастасију I]] захтевајући исплату редовних субвенција које је цариградски двор исплаћивао персијском. Субвенције су наиме биле намењене одржавању персијских утврђења у Закавказју које су посредно браниле и римску Сирију и Месопотамију од Хуна северно од Кавказа. [[Зенон (цар)|Зенон]] је [[483]]. престао да исплаћује субвенције, а Анастасије је одбио да помогне Каваду очекујући његове даље сукобе са Хунима. У исто време, цар је почео да се меша у прилике у Парсарменији, делу Јерменије под персијском влашћу.
У августу [[502]]. Кавад је лично упао у римску Јерменију и тиме је прекршио ''Стогодишњи мир'' из [[422]]. године. Изненадни упад Персијанаца на самом крају ратне сезоне довео је до пада неколико римских тврђава, укључујући и Амиду у јануару [[503]]. године. Тек када су вести о паду Амиде (данашњи Дијарбекр у Турској) стигле у [[Цариград]], Анастасије је опремио бројну војску који је поверио тројици међусобно завађених војсковођа, Аеробинду, Патрикију и свом сестрићу Ипатију. Једина позитивна ствар коју је царска војска извела
== Победа над Хефталитима и Иберијски рат ==
Ред 50:
== Последње године ==
Кавад је последње године владавине био под великим утицајем свога сина и дезигнираног наследника Хозроја. Једна од последица доминације Хозроја на двору, био је и раскид његовог оца са маздаизмом. [[Маздак]] и његови следбеници су [[529]]. позвани на двор где су морали да прихвате полемику са магима, свештеницима доминантне зороастријанске вере. Након пораза у теолошким расправама,
Кавад је, као што је споменуто, преминуо [[531]]. године. Остао је запамћен као владар који је повратио унутрашњу стабилност Сасанидској Персији, спровео реформу пореског система и основао неколико градова које је назвао по свом имену. За Византинце био је достојан противник и [[Прокопије из Цезареје]] га је описао као далековидог и енергичног владара.
|