Википедија

Карло VI, цар Светог римског царства — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м popunjavanje kutijice sa wikidate
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 24:
| опис_грба =
}}
'''Карло VI''' ({{јез-нем|Karl VI}}; [[Беч]], [[1. октобар]] [[1685]] — [[Беч]], [[20. октобар]] [[1740]]) био је [[цар Светог римског царства]], [[краљевина Угарска (1000—1918)|краљ Угарске]], [[чешка (Бохемија)|краљ Чешке]] и аустријски надвојвода од [[1711]]. до своје смрти. Током [[Рат за шпанско наслеђе|Рата за шпанско наслеђе]] био је претендент на шпански престо под именом Карлос III.
 
== Биографија ==
Ред 31:
Након смрти [[Карлос II од Шпаније|Карлоса II]], последњег представника шпанске гране Хабзбурга, европске силе започеле су Рат за шпанско наслеђе. Током овог сукоба другорођени син цара Леополда I је као Карлос III истакнут као хабзбуршки претендент на шпанску круну. Ипак, како је Леополдов наследник [[Јозеф I Хабзбуршки|Јозеф I]] изненада преминуо [[1711]]. за новог цара Светог римског царства изабран је његов млађи брат Карло VI. Најпосле, [[Споразум у Раштату]] је [[1714]]. окончао непријатељства са Француском [[Луј XIV|Луја XIV]]. Нови краљ Шпаније постао Лујев унук [[Филип V од Шпаније|Филип V]] иако под условом да се одрекне свих претензија на француски краљевски престо. С друге стране, Карло VI је добио све некадашње поседе које су шпански монарси држали у Низоземској (данашња [[Белгија]]) и Италији.
 
Карлови успеси у сукобима са [[Османско царство|Османским царством]] били су нестални. [[Млетачка република]], која је 1714. ушла у рат против Турака, затражила је од цара помоћ по слову уговора о савезу који је [[Света лига (1684)|Света лига]] склопила [[1684]]. у време [[Велики турски рат|Бечког рата]]. Карло VI је [[1716]]. потврдио савез са Венецијом и објавио рат султану. Већ прослављени царски војсковођа [[Еуген Савојски]] је [[1716]]. потукао Османлије код [[Петроварадин]]а, а затим и код [[Београд]]а који је заузет [[1717]]. године. [[Пожаревачки мир]] је 1718. цару донео власт над [[Краљевина Србија (1718—1739)|северном Србијом]], северном Босном и [[Тамишки Банат|Тамишким Банатом]]. Ипак, ове тековине су изгубљене у току рата од [[1737]]. до [[1739]]. који је царство водило у савезу са Русијом против Османлија. [[Београдски мир|Београдским миром]] из [[1739]]. Карло VI је морао вратити султану све територије задобијене 1718. осим [[Тамишки Банат|Тамишког Баната]]. Услед овог пораза царске војске дошло је до [[Велике сеобе Срба|Друге сеобе Срба]] 1739. под вођством [[Пећка патријаршија|пећког патријарха]] [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенија IV Јовановића Шакабенте]].
 
Главно питање унутрашње политике Карла VI било је питање наслеђа престола. Наиме, Карло је баш као и његов брат Јозеф I имао само ћерке, а по средњовековном Салијском праву, које је још увек важило у Светом римском царству, жене нису могле да наследе престо. Ипак, цар је [[1713]]. издао [[Прагматична санкција|Прагматичну санкцију]] којом је покушао да законски омогући да га наследи ћерка [[Марија Терезија]]. Прагматичну санкцију су под Карловим притиском прихватили владари Светог римског царства, друге европске силе, а затим и Угарски сабор који се [[1723]]. сагласио да једна принцеза понесе круну светог Стефана. Поред тога Карло је своју ћерку Марију Терезију [[1736]]. удао за [[Франц I, цар Светог римског царства|Франца Стефана]], великог војводу Тоскане, који је био одан хабзбуршким интересима.
Ред 38:
 
{{Свети римски цареви
|претходник= [[Јозеф I Хабзбуршки|Јозеф I]] |
|наследник=[[Карло VII, цар Светог римског царства|Карло VII]]|
|године= 1711 — 1740|
}}
{{Краљеви Мађарске|претходник=[[Јозеф I Хабзбуршки|Јозеф I]] |
|наследник=[[Марија Терезија]]|
|године= 1711 – 1740|
}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Карло_VI,_цар_Светог_римског_царства”