Уздин — разлика између измена

17 бајтова уклоњено ,  пре 3 године
(→‎Културни живот: ==== Духовни живот ====)
=== Привреда ===
Уздин је типично војвођанско насеље у којем основно занимање становништва чине [[ратарство]] и [[сточарство]]. Пољопривредна производња је организована на индивидуалним и друштвеним поседима. Упоредом са ратарском и сточарском производњом, изградњом [[рибњак]]а становници Уздина остварују и успешну производњу слатководне рибе. Велико пространство шуме и питома река [[Тамиш]] пружају веома повољне природне услове за даљи развој [[лов]]а и [[риболов]]а, за развој ловног и риболовног, излетничког, транзитног туризма.
==== Културни и духовни живот ====
Споменик палим жртвама у Другом светском рату са спомен чесмом такође се налази у средишту насеља. Дом културе ” Доина ” остварује веома значајне резултате у области културе. Први задаци културног уметничког стваралаштва јављају се у Уздину још [[1898]]. године. Тада је формирано прво хорско друштво у насељу. У [[1961]]. године оснива се секција наивних сликарки у уздину.<br />
Године 1963 у оквиру дома културе оснива се галерија наивног сликарства.
 
Уздинске наивне сликарке Ануика Маран, Флорика Пуја, Марија Балан, Флорика Кец, Софија Доклеан, Мариоара Моторозеску, Ана Онцу, Виорика Лепуре, Софија Јонаску, Ануца Долама, Стелута Царан, Стелута Ђура, Петру Мезин…достигли су највећи домет у наивном сликарству и своја платна излажу у највећим светским галеријама. Ове вредне и успешне сликарке до сада су излагале у бројним европским и светским градовима и метрополама: [[Њујорк]], [[Вашингтон]], [[Мадрид]], [[Минхен]], [[Венеција]], [[Гетебоег]], [[Милано|Милан]], [[Темишвар]], [[Беч]], [[Рим]], [[Стокхолм]], [[Београд]], [[Загреб]]...
 
==== Духовни живот ====
Пошто је Уздин доминантно насељен Румунима, доминантна вера је преовлавна. Овде се налази [[Румунска православна црква Светог Георгија у Уздину]], која је подигнута 1801. године од стране досељених Румуна, након након Аустоугарско-турског рата 1788. године. Спада у највеће и најраскошније храмове Румунске православне цркве у Војводини, и данас јединствени храм у целом православљу, са иконостасом у бидермајер стилу. Након што је делимично страдала у пожару 1850. године, када је изгорео торањ и дрвена кровна конструкција, црква је обновљена 1883. Иконостас, који није оштећен у пожару, осликао је од 1833. до 1836. године познати сликар [[Константин Данило]], један од најистакнутијих представника бидермајера, стила који су српске и румунски уметници научили у Бечу, а који се везује првенствено за портретско сликарство.