Франсоа Митеран — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Ред 37:
Супротно неким извештајима, Митеран никада није формално био члан [[Француска социјална партија|Француске социјалне партије]] (ПСФ) која је наследила ''Ватрени крст'', и може се сматрати првом француском масовном десничарском партијом.<ref name="Péan"/> Међутим, он јесте писао чланке за ''-{[[L'Echo de Paris]]}-'', новине блиске ПСФ-у. Учествовао је у демонстрацијама против ''инвазије [[метеци|метека]]'' у фебруару 1935. а потом и у демонстрацијама против наставника права [[Гастон Језе|Гастона Језеа]], који је номинован за правног саветника [[негуш (титула)|негуша]] [[Етиопија|Етиопије]] у јануару 1936.
 
Кад је током 1990их1990—их откривено Митераново учешће у овим конзервативним десничарским покретима, он је своја дела приписао миљеу своје младости. Митеран је такођеи имао неке личне и породичне везе са припадницима екстремно-десничарске терористичке групе ''-{[[La Cagoule]]}-'' током 1930их1930—их.<ref>-{[[Henry Rousso]], ''Le Syndrome de Vichy''. стр. 365}-</ref>
 
Митеран је служио војни рок од у 23. пуку колонијалне пешадије. 1938. је постао најбољи пријатељ са Жоржом Дајаном, Јеврејином и социјалистом кога је спасао од антисемитских агресија национал-ројалистичког покрета ''[[Француска акција]]''.<ref>-{Jean Lacouture, ''Mitterrand, une histoire de Français'', éd. du Seuil, « Points ». стр. 46/48}-</ref> Пријатељство са Дајаном је навело Митерана да почне да преиспитује неке од својих националистичких идеја. Након завршетка студија права, у септембру 1939. је послат на [[Мажино линија|Мажино линију]] код [[Монмеди]]ја, у чину пешадијског наредника. Верио се са Мари-Луизом Терас (касније позната као глумица [[Катрин Ланже]]) у мају 1940. (али је она раскинула веридбу у јануару 1942). Након сазнавања о нацистичким концентрационим логорима на крају Другог светског рата, Митеран се одрекао католичке идеологије у којој је васпитан, и идентификовао се као [[агностицизам|агностик]].{{sfn|Tiersky|2003|p=287}}
Ред 76:
Након што је реизабран, именовао је [[Мишел Рокар|Мишела Рокара]] за премијера, упркос што су њих двојица били у лошим односима. Рокар је водио умерено крило ПС и био је најпопуларнији од социјалистичких политичара. Митеран је одлучио да организује нове [[Законодавни избори у Француској, 1988.|законодавне изборе]]. ПС је освојила релативну већину у парламенту. Четири политичара десног центра су ушла у владу.
 
Други мандат је обележило увођење социјалне помоћи ({{јез-фра|Revenu minimum d'insertion}}, -{RMI}-) која је гарантовала минимални приход онима који немају никакве друге изворе прихода; поновно успостављање солидарног пореза на богатство, који је укинула Ширакова влада; увођење генерализованог социјалног пореза; продужење породиљског одсуства до трећег рођендана детета;<ref name="ReferenceA" /> реформа Заједничке пољопривредне политике; [[Гајсоов закон]] из 1990. о [[говор мржње|говору мржње]] и [[порицање Холокауста|порицању Холокауста]]; Мермазов закон из 1989;,<ref name="justlanded">{{cite web|url=http://www.justlanded.com/english/France/Articles/Property/Letting-in-France|title=France: Letting in France, Rules &amp; Regulations, Various rules and regulations apply to the letting of|publisher=justlanded.com|accessdate=7. 12. 2014}}</ref> увођење додатка за приватну негу деце;<ref name="google7">{{Cite book|title=The Politics of Post-Industrial Welfare States: Adapting Post-War Social Policies to New Social Risks|author1=Armingeon, K.|author2=Bonoli, G.|year=2007|publisher=Taylor & Francis|isbn=9781134179107|url=https://books.google.com/books?id=sTi2SS8egosC|accessdate=7. 12. 2014|pages=218}}</ref> доношење Закона о урбаној оријентацији из 1991;<ref>{{cite web|url=http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/247-FR_Housing.pdf |title=National Analytical Study on Housing|format=PDF |date= |accessdate=11. 3. 2013}}</ref> Арпаланжовог закона о финансирању политичких странака; реформа [[кривични законик|кривичног законика]]; [[Матињонови споразуми (1988)|Матињонови споразуми]] о [[Нова Каледонија|Новој Каледонији]]; Евинов закон о пушењу на јавним местима; померање старосне границе за дечије додатке на 18 година 1990;<ref name="ReferenceA">-{France during the socialist years, Gino Raymond}-</ref><ref name="securite-sociale">{{cite web|url=http://www.securite-sociale.fr/L-allocation-de-rentree-scolaire-est-versee-sous-conditions-de-ressources-pour-chaque-enfant?id_mot=67|title=Le portail du service public de la Sécurité sociale / L’allocation de rentrée scolaire est (...)|publisher=securite-sociale.fr|accessdate=7, децембра 2014}}</ref> и увођење Закона о образовању из 1989, који је поред других мера обавезивао локалне власти да се старају о образовању све деце са инвалидитетом.<ref name="google8">{{citeCite book|title=Implementing Inclusive Education|author=Innovation, C.E.R.|year=1997|publisher=Organisation for Economic Co-operation and Development|isbn=9789264155893|url=https://books.google.com/books?id=Y7N3QP75Q9wC|accessdate=7. 12. 2014|pages=24}}</ref> Започето је више великих архитектонских пројеката, који су постали познати као „Велики пројекти Франсоа Митерана“, међу којима су [[Пирамида у Лувру]], [[Евротунел|Тунел испод Ламанша]], [[Капија Дефанса]], [[Опера Бастиља]], Министарство финансија у [[Берси]]ју, и [[Народна библиотека Француске]]. 16. фебруара 1993, председник Митеран је у [[Фрежис]]у отворио меморијал [[Први индокинески рат|Рата у Индокини]].
 
Међутим, други мандат су такође обележила и ривалства унутар ПС и раздор ''митеранистичке'' групе (на Ренском конгресу, где су се присталице [[Лоран Фабијус|Лорана Фабијуса]] и [[Лионел Жоспин|Лионела Жоспина]] оштро сукобиле око превласти у странци), скандали око финансирања странке, [[скандал са инфицираном крвљу (Француска)|скандал са контаминираном крвљу]] у који су били умешани Лоран Фабијус и бивши министри Жоржина Дуфоа и Емонд Херв, као и Јелисејска афера са прислушкивањем.
Ред 92:
== Спољна политика ==
=== Односи истока и запада ===
Митеран је подржавао јачу европску сарадњу и очување посебних веза Француске са својим бившим колонијама, за које се бојао да потпадају под „англо-саксонски утицај“. Његова тежња да очува Француски утицај у Африци је довела до контроверзне улоге Париза током [[Геноцид у Руанди|Геноцида у Руанди]].<ref name="rwanda">[http://news.independent.co.uk/europe/article2730430.ece Mitterrand's role revealed in Rwandan genocide warning], 3 July 2007. ''[[The Independent]]''</ref> Упркос томе што је Митеран био левичар, током 1980их1980—их се Француска удаљила од [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], посебно након догађаја попут избацивања 47 совјетских дипломата и њихових породица из земље након што су оптужени за индустријску и војну шпијунажу. Митеран је такође оштро критиковао [[Совјетски рат у Авганистану|совјетску интервенцију]] у [[Авганистан]]у, као и совјетско гомилање нуклеарног оружја.
 
Међутим, Митеран је био забринут због брзине [[Револуције 1989.|распада]] [[Источни блок|Источног блока]]. Противио се [[Уједињење Немачке 1990.|Уједињењу Немачке]], али га је на крају сматрао неизбежним.<ref>{{cite news| url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/politics/article6829735.ece |work=The Times |location=London | title=Thatcher told Gorbachev Britain did not want German reunification |last=Binyon|first=Michael| date = 11. 9. 2009 | accessdate=2. 5. 2010}}</ref> Противио се брзим признањима [[Хрватска|Хрватске]] и [[Словенија|Словеније]], јер је сматрао да би она могла да доведу до насилног [[Распад Југославије|распада Југославије]].
Ред 102:
 
== Литература ==
* {{Cite book|title=Implementing Inclusive Education|author=Innovation, C.E.R.|year=1997|publisher=Organisation for Economic Co-operation and Development|isbn=9789264155893|url=https://books.google.com/books?id=Y7N3QP75Q9wC|accessdate=7. 12. 2014|pages=24}}
* {{Cite book|title=The Politics of Post-Industrial Welfare States: Adapting Post-War Social Policies to New Social Risks|author1=Armingeon, K.|author2=Bonoli, G.|year=2007|publisher=Taylor & Francis|isbn=9781134179107|url=https://books.google.com/books?id=sTi2SS8egosC|accessdate=7. 12. 2014|pages=218}}
* {{Cite book|title=Monetary Divergence: Domestic Policy Autonomy in the Post-Bretton Woods Era|author=Bearce, D.|year=2009|publisher=University of Michigan Press|isbn=9780472023097|url=https://books.google.com/books?id=66kzw2jUQ4cC|accessdate=7. 12. 2014|pages=107}}