Франсоа Митеран — разлика између измена

Кад је током 1990их1990—их откривено Митераново учешће у овим конзервативним десничарским покретима, он је своја дела приписао миљеу своје младости. Митеран је такођеи имао неке личне и породичне везе са припадницима екстремно-десничарске терористичке групе ''-{[[La Cagoule]]}-'' током 1930их1930—их.<ref>-{[[Henry Rousso]], ''Le Syndrome de Vichy''. стр. 365}-</ref>

Други мандат је обележило увођење социјалне помоћи ({{јез-фра|Revenu minimum d'insertion}}, -{RMI}-) која је гарантовала минимални приход онима који немају никакве друге изворе прихода; поновно успостављање солидарног пореза на богатство, који је укинула Ширакова влада; увођење генерализованог социјалног пореза; продужење породиљског одсуства до трећег рођендана детета;<ref name="ReferenceA" /> реформа Заједничке пољопривредне политике; [[Гајсоов закон]] из 1990. о [[говор мржње|говору мржње]] и [[порицање Холокауста|порицању Холокауста]]; Мермазов закон из 1989;,<ref name="justlanded">{{cite web|url=http://www.justlanded.com/english/France/Articles/Property/Letting-in-France|title=France: Letting in France, Rules &amp; Regulations, Various rules and regulations apply to the letting of|publisher=justlanded.com|accessdate=7. 12. 2014}}</ref> увођење додатка за приватну негу деце;<ref name="google7">{{Cite book|title=The Politics of Post-Industrial Welfare States: Adapting Post-War Social Policies to New Social Risks|author1=Armingeon, K.|author2=Bonoli, G.|year=2007|publisher=Taylor & Francis|isbn=9781134179107|url=https://books.google.com/books?id=sTi2SS8egosC|accessdate=7. 12. 2014|pages=218}}</ref> доношење Закона о урбаној оријентацији из 1991;<ref>{{cite web|url=http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/247-FR_Housing.pdf |title=National Analytical Study on Housing|format=PDF |date= |accessdate=11. 3. 2013}}</ref> Арпаланжовог закона о финансирању политичких странака; реформа [[кривични законик|кривичног законика]]; [[Матињонови споразуми (1988)|Матињонови споразуми]] о [[Нова Каледонија|Новој Каледонији]]; Евинов закон о пушењу на јавним местима; померање старосне границе за дечије додатке на 18 година 1990;<ref name="ReferenceA">-{France during the socialist years, Gino Raymond}-</ref><ref name="securite-sociale">{{cite web|url=http://www.securite-sociale.fr/L-allocation-de-rentree-scolaire-est-versee-sous-conditions-de-ressources-pour-chaque-enfant?id_mot=67|title=Le portail du service public de la Sécurité sociale / L’allocation de rentrée scolaire est (...)|publisher=securite-sociale.fr|accessdate=7, децембра 2014}}</ref> и увођење Закона о образовању из 1989, који је поред других мера обавезивао локалне власти да се старају о образовању све деце са инвалидитетом.<ref name="google8">{{citeCite book|title=Implementing Inclusive Education|author=Innovation, C.E.R.|year=1997|publisher=Organisation for Economic Co-operation and Development|isbn=9789264155893|url=https://books.google.com/books?id=Y7N3QP75Q9wC|accessdate=7. 12. 2014|pages=24}}</ref> Започето је више великих архитектонских пројеката, који су постали познати као „Велики пројекти Франсоа Митерана“, међу којима су [[Пирамида у Лувру]], [[Евротунел|Тунел испод Ламанша]], [[Капија Дефанса]], [[Опера Бастиља]], Министарство финансија у [[Берси]]ју, и [[Народна библиотека Француске]]. 16. фебруара 1993, председник Митеран је у [[Фрежис]]у отворио меморијал [[Први индокинески рат|Рата у Индокини]].

Митеран је подржавао јачу европску сарадњу и очување посебних веза Француске са својим бившим колонијама, за које се бојао да потпадају под „англо-саксонски утицај“. Његова тежња да очува Француски утицај у Африци је довела до контроверзне улоге Париза током [[Геноцид у Руанди|Геноцида у Руанди]].<ref name="rwanda">[http://news.independent.co.uk/europe/article2730430.ece Mitterrand's role revealed in Rwandan genocide warning], 3 July 2007. ''[[The Independent]]''</ref> Упркос томе што је Митеран био левичар, током 1980их1980—их се Француска удаљила од [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], посебно након догађаја попут избацивања 47 совјетских дипломата и њихових породица из земље након што су оптужени за индустријску и војну шпијунажу. Митеран је такође оштро критиковао [[Совјетски рат у Авганистану|совјетску интервенцију]] у [[Авганистан]]у, као и совјетско гомилање нуклеарног оружја.