Клод Леви-Строс — разлика између измена

'''Клод Леви-Строс''', или по енглеском изговору '''Клод Леви-Страус''' ({{јез-фр|Claude Lévi-Strauss}}; [[Брисел]], [[28. новембар]] [[1908]]. — [[Париз]], [[30. октобар]] [[2009]]),<ref name="NYTobit">{{cite news |url=http://www.nytimes.com/2009/11/04/world/europe/04levistrauss.html?em |title=Claude Lévi-Strauss dies at 100 |last=Rothstein |first=Edward |date=3. 11. 2009 |work=The New York Times |accessdate=4. 11. 2009}}</ref><ref name="APobit">{{cite news |url= http://www.seattletimes.com/entertainment/anthropology-giant-claude-levi-strauss-dead-at-100/ |title=Anthropology giant Claude Levi-Strauss dead at 100 |last=Doland |first=Angela |date=4. 11. 2009 |agency=Associated Press |work= [[Seattle Times]] |accessdate=22. 4. 2015}}</ref><ref name="bloomberg">{{cite web |title=Claude Levi-Strauss, Scientist Who Saw Human Doom, Dies at 100 |url=http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601088&sid=aY43vBHLDM6I |publisher=[[Bloomberg L.P.|Bloomberg]] |date=3. 11. 2009 |accessdate=3. 11. 2009}}</ref> био је [[Француска|француски]] [[антропологија|антрополог]] и [[етнологија|етнолог]] чији је рад био кључан у развоју [[Структурализам|структурализма]] и [[Структурална антропологија|структуралне антропологије]].<ref>{{cite web| url= http://www.anthropology.ua.edu/cultures/cultures.php?culture=Structuralism | title= Structuralism | work= Anthropological Theories: A Guide Prepared By Students For Students| publisher= Dept. of Anthropology, University of Alabama | first1= Rachel |last1= Briggs |first2= Janelle |last2= Meyer |accessdate= 22. 4. 2015}}</ref> Предавао је социјалну антропологију на [[Колеж де Франс]]у између 1959. и 1982. године и био је изабран за члана [[Француска академија|Француске академије]] 1973. Добитник је бројних награда од универзитета и институција широм света, и уз [[Џејмс Џорџ Фрејзер|Џејмс Џорџ Фрејзера]]а и [[Франц Боас|Франца Боаса]]<ref>Pinker, Steven. (2003) ''The Blank Slate''. стр. 22.</ref> назива се оцем модерне антропологије.<ref name="euro">{{cite web |url=http://www.euronews.net/2009/11/03/death-of-french-anthropologist-claude-levi-strauss/ |title=Death of French anthropologist Claude Levi-Strauss |date=3. 11. 2009 |accessdate=3. 11. 2009 |publisher=[[Euronews]]}}</ref>

Леви-Строс је рођен у [[Французи|француско]]-[[Јевреји|јеврејској]] породици која је живела у [[Брисел|Бриселу]]у, где је његов отац радио као сликар портрета.<ref>Conversation with Jean José Marchand</ref> Одрастао је у [[Париз|Паризу]]у. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] живео је са својим дедом по мајци, који је био радник [[Синагога|синагоге]] у [[Версај]]у.<ref>"Catherine Clément raconte le grand ethnologue qui fête ses 99 ans," interview, ''Le Journal du Dimanche'', 25. 11. 2007</ref>

Леви-Строс се вратио у Француску 1939. године да би учествовао у рату и био је одређен као агент за везу са Мажино линијом. После капитулације Француске 1940. године запослио се у [[Монпеље|Монпељеу]]у, али је отпуштен је због Вишијевских расних закона. (Леви-Стросова породица која потиче из Алзаса, била је јеврејског порекла.) Истим законима, био је денатурализован (одузето му је француско држављанство). У то време, његова прва жена и он су се разишли. Она је остала и радила је за Француски покрет отпора, док је он успео да побегне из Вишијевске Француске бродом у [[Мартиник]],<ref>{{cite journal|last= Jennings| first= Eric |date= June 2002| title= Last Exit from Vichy France: The Martinique Escape Route and the Ambiguities of Emigration| journal= The Journal of Modern History |volume= 74| number= 2 |pages= 289–324 | doi=10.1086/343409}}</ref> одакле је могао да настави путовање. 1941. године, понуђено му је место у Новој школи за друштвена истраживања у [[Њујорк|Њујорку]]у и одобрен му је улаз у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Америчке Државе]]. Серија путовања га је довела, кроз јужну америку до [[Порторико|Порторика]] где га је [[Еф-Би-Ај]] испитивао после писама на немачком у његовом пртљагу која су пробудила сумњу код царинских агената. Леви-Строс је током рата највише времена провео у Њујорку. Поред [[Jacques Maritain]], [[Henri Focillon]], и [[Роман Јакобсон]], био је један од чланова који су основали Бесплатну школу напредних студија, врсту универзитета у егзилу за француске академике.

Године рата у Њујорку су биле формативне за Леви-Страуса на неколико начина. Његова веза са Јакобсоном помогла му је да обликује теоријско гледиште (Јакобсон И Леви-Строс су сматрани за две централне фигуре на којима је базирана [[Структурализам|структуралистичка]] мисао).<ref>{{cite book|last= Johnson| first=C. |year= 2003| title= Claude Levi-Strauss: The Formative Years| publisher= Cambridge University Press| pages=1, 92, 172}}</ref> Леви-Строс је такође био изложен Америчкој [[Антропологија|антропологији]] коју је заговарао [[Франц Боас]], који је предавао на [[Универзитет Колумбија|универзитету Колумбија]]. 1942. године, док је вечерао на факултету у Колумбији, Боас је преминуо од срчаног напада у рукама Леви-Строса.<ref>{{cite book|title= Totems and Teachers: Key Figures in the History of Anthropology| first= Sydel |last=Silverman |publisher= Rowman Altamira| year=2004| page= 16}}</ref> Ова лична повезаност са Боасом дала је његовим раним радовима уочљиву Америчку склоност која је олакшала да га прихвате у Сједињеним Америчким Државама. Након кратког периода од 1946. до 1947. године када је радио као аташе за културу Француске амбасаде у [[Вашингтон|Вашингтону]]у, Леви-Строс се вратио у [[Париз]] 1948. године. У то време примио је Државни докторат од [[Сорбона|Сорбоне]], након што је поднео, у француској традицији, и главну и малу докторску тезу. То су биле ''Породица'' и ''Друштвени живот индијског народа Намбиквара'' (La vie familie et sociale des indiens Nambikwra) и ''Основне структуре сродства'' (Les structures élémentaires de la parenté).<ref name=Moore2004>{{cite book| last= Moore| first= Jerry D. |year= 2004| title= Visions of Culture: An Introduction to Anthropological Theories and Theorists| publisher= Rowman Altamira }}</ref>{{rp|234}}

Теза ''Основне структуре сродства'' је објављена следеће године и убрзо је сматрана једним од најважнијих радова у антороплогији о [[Сродство|сродству]]. [[Симон де Бовоар]] је размотрио са одобравањем и видео је као важну изјаву о позицији жена у не-западним културама. Елементарне структуре, чији наслов потиче од [[Емил Диркем|Диркемовог]] познатог дела ''Основне форме религиозног живота'' преиспитале су како људи организују своје породице испитујући логичке структуре које леже у основи веза, а не њихов садржај. Док су британски анторополози као што је [[Алфред Ретклиф-Браун]] тврдили да је сродство било засновао на потицању од заједничких предака, Леви–Строс је тврдио да је сродство засновано на родбинству између две породице које су формиране када се жена из једне групе удала за мушкарца из друге.<ref>Boon and Schneider</ref>

Леви-Строс је 1959.године именован за председавајућег на Социјалној антроплогији на ''College de France''. Отприлике у исто време, објавио је ''Структуралну антропологију'', колекцију есеја који су пружили примере и програмске изјаве о структурализму. У исто време када је постављао основе за интелектуални програм, започео је серију оснивања како би установио антропологију као дисциплину у Француској, укључујући и Лабораторију социјалне антропологије у којој су нови студенти могли да уче и нови журнал ''l'Homme'' да објављује резултате истраживања.

1962.године, Леви-Строс објавио је за многе његов најважнији рад, ''La Pensée Sauvage'' преведено на енглески ''The Savage Mind''. Наслов на француском се тешко преводи јер реч ''pensée'' значи у исто време и „мисао” и ‘дан и ноћ”(цвет), док ''sauvage'' има многа значења која се разликују од енглеског „дивљак”. Леви-Строс је предложио да енглески наслов буде ''Pansies for Thought'' позајмљујући из Офелијиног говора у [[Шекспир|Шекспировом]]овом [[Хамлет|Хамлету]]у. Издања ''La Pensée Sauvage'' на француском увек су штампана са сликом дивљег цвета дан и ноћ на корицама.

''Дивља мисао'' не говори само о „примитивним” мислима, категорији коју су дефинисали претходни антрополози, него и о облицима мисли који су заједнички свим живим бићима. Прва половина књига заснива се на Леви-Стросовој теорији културе и мисли, док друга половина проширује исказ у теорију историје и друштвеним променама. Овај каснији део књиге увео је Леви-Строса у оштру дебату са [[Жан Пол Сартр]] о природи људске слободе. Са једне стране, Сартрова филозофија [[Egzistencijalizam|егзистенције]] смешта га у позицију у којој су људска бића била слободна да се понашају како су желела. Са друге стране, Сартре је био [[Левица|левичар]] који је био одан идејема као што је та да су поједници били ограничени идеологијама које су им наметнули моћници. Леви-Строс је представио своју структуралистичку идеју делатности у супротности Сартровој. Одјек ове расправе између структурализма и егзистенцијализма инспирисала је радове младих аутора као сто је [[Пјер Бурдје]].

Леви-Строс је коначно завршио ''Митологику'' 1971.године. 14. Маја 1973. године изабран је за члана Француске академије, што је највеће француско признање за писца.<ref>{{cite web| url= http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647 | title= Claude Lévi-Strauss| archiveurl= https://web.archive.org/web/20120331130154/http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647| archivedate= 31. 3. 2012 | publisher= [[Académie française]] }}</ref> Био је члан других важних светских [[академија]], укључујући Америчку академију уметности и књижевности. 1956. године постао је страни члан Краљевске Холандске академије наука и уметности.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.dwc.knaw.nl/biografie/pmknaw/?pagetype=authorDetail&aId=PE00009261 |title=Claude Levi-Strauss (1908 - 2009) |publisher=Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences |date= |accessdate=26. 7. 2015}}</ref> Добио је Еразмову награду 1973. године, ''Meister Eckhart Prize'' за филозофију 2003. године и неколико почасних доктората са универзитета као што су [[Универзитет у Оксфорду|Oксфорд]], [[Универзитет Харвард|Харвард]], [[Јејл (универзитет)|Јејл]] and [[Универзитет Колумбија|Колумбија]]. Такође је примио [[Национални орден Легије части]], ''Commandeur de l'ordre national du Mérite'', и ''Commandeur des Arts et des Lettres''. 2005. године примио је ''XVII Premi Internacional Catalunya''. После пензионисања, наставио је да објављује повремено размишљања о уметности, музици, филозофији и поезији.

2008. године је постао први члан Француске академије који је доживео стоту годину и један од првих живих аутора чији су радови били објављени у библиотеци De la Pléiade. После смрти [[Морис Друон|Морис Друона]]а 14. апила 2009. године постао је декан Академије, као њен најдужи члан.

Умро је 30. октобра 2009. године, неколико недеља пре његовог 101. рођендана.<ref name="NYTobit" /> Његова смрт је објављена четири дана касније. Француски председник [[Никола Саркози]] га је описао као „једног од највећих етнолога свих времена.”<ref name="BBC">{{cite web |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8340936.stm|title=Anthropologist Levi-Strauss dies|date=3. 11. 2009|accessdate=3. 11. 2009|publisher=[[BBC]]}}</ref> [[Бернар Кушнер|Бернар Кушнер]], француски министар спољних послова, рекао је да је Леви-Строс „раскинуо са етноцентричним погледом на историју и човечанство [...] У времену када сви покушавамо да пронађемо смисао глобализације, како би створили поштенији и хуманији свет, волео бих да се глас Клода Леви-Строса резонује шире кроз свет”.<ref name="euro"/> Слична изјава Леви-Строса била је емитована на ''National Public Radio'' у сећање на њега 3. новембра 2009. године: „Данас се дешава застрашујуће одумирање живих врсти, биле оне биљке или животиње, и јасно је да је распрострањеност људи постала тако велика, да су почели да се трују међусобно. Свет у ком престајем да постојим није више свет који волим”. У читуљи посвећеној њему у ''The Daily Telegraph'' је писало да је Леви-Строс „један од најдоминантнијих послереатних утицаја у француском интелектуалном животу и један од водећих представника структурализма у друштвеним наукама.”<ref name="Telegraph">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/news/obituaries/science-obituaries/6496558/Claude-Levi-Strauss.html |title=Claude Lévi-Strauss |date=3. 11. 2009 |accessdate=3. 11. 2009 |work=[[The Daily Telegraph]] }}</ref> Стална секретарка Француске академије Хелена је рекла: ”Био је мислилац, филозоф [...] Нећемо се срести са њему сличним”.<ref name="Guardian">{{cite web|first= Lizzy |last= Davies|url=http://www.guardian.co.uk/science/2009/nov/03/claude-levi-strauss-dies|title=French anthropologist Claude Lévi-Strauss dies aged 100|date=3. 11. 2009|accessdate=3. 11. 2009|work=[[The Guardian]]}}</ref>

== Теорије ==

=== Резиме ===

Шта је Леви-Строс веровао, то је открио када је испитао да је веза између mythemes била да се митови састоје од бинарних супротности које су постављене једне уз друге. [[Едип]], на пример, састоји се од процењивања крвих веза и омаловажавања крвних веза, аутохтоног порекла људи и порицања њиховог аутохтног порекла. Под утицајем [[Хегел|Хегела]]а, Леви-Строс је веровао да људски ум мисли фундаментално на бинарне супортности и њихово уједињење и то је оно што чини мисао могућом. Штавише, он је сматрао да је задатак мита да буде мајсторија руку, удружење непомирљивих бинарних супортности са помирљивим бинарним супротностима, креирајући илузију, или веровање, да је првобитан решен.<ref name= mythology />

# елемената који се противе или противрече једни другима

# и осталих елементима, који учествују у „посредовању” или решавању тих проблема.

# варалица има противречну и непредвидиву личност;

# варалица је скоро увек [[гавран]] или [[којот]].

Ова теорија о структури мита пружа потпору Леви-Стросовој основнијој теорији о људској мисли. Према овој основнијој теорији, универзални закони регулишу све области људске мисли:

Многи антрополози су критиковали Леви-Стросову теорију о пореклу Варалице. [[Стенли Дајмонд]] примећује да док световни цивилизовани често разматрају концепте живота и смрти као поларне, примитивне културе често их виде „као аспекте јединог услова, услова постојања”.<ref name= Diamond>{{cite book|authorlink= Stanley Diamond| last= Diamond |first= Stanley |title= In Search of the Primitive| location= New Brunswick| publisher= Transaction Books| year=1974 |isbn= 0-87855-045-3}}</ref>{{rp|308}} Дајмонд даје примедбу да Леви-Строс није стигао до закључка индуктивним закључивањем, већ једноставно радећи уназад од доказа до „''а priori'' посредованих концепата живота и смрти”,<ref name= Diamond />{{rp|310}} до којих је он дошао претпоставком о неопходности напретка од „живота” преко „пољопривреде” до „биљоједа”, и од „смрти” преко „борби” до „звери”. Којот је добро познат да лови скупљајући успут остатке, а гавран је познат такође по томе што се понаша као звер, за разлику од Леви-Стросове идеје. Ни та идеја не објашњава зашто се сакупљач лешина као што је медвед никада не би појавио као Варалица. Дајмонд такође даје примедбу „Варалица звана „гавран” или „којот” коју Леви-Строс објашњава може доћи са већом привредом у основи, можемо рећи, вештина животиња подразумевала је, њихову свеприсутност, неухватљивост, капацитет да направе штету, њихов неприпитомљен одраз сигуних људских особина.<ref name= Diamond />{{rp|311}} Коначно, Леви-Стросова анализа се не појављује као способна да објасни зашто представљања Варалица у другим областима света користе употребу животиња као што су паук и богомољка.

Едмунд Лич је написао да „изузетна карактеристичност његовог писања, било на француском или енглеском, је да је тешко разумљиво; његове социолошке теорије комбинују збуњујућу сложеност са моћном ученошћу. Неки читаоци чак сумњају да се третирају преваренима”.<ref name=Leach1974>{{citation |year=1974 |last= Leach| first= Edmund |authorlink=Edmund Leach |title=Claude Levi-Strauss |page=3 |edition=Revised |place=New York |publisher=Viking Press}}</ref> Социолог [[Станислав Андрески]] генерално критикује Леви-Стросов рад, расправљајући даје његова ученост увек била траљава и зато његова репутација и мистика потичу од његовог „третирања људи математчарски”, помињујући Леви-Стросову употребу квази-алгебарске једначине да објасни своје идеје.<ref>Andreski, Stanislav (1972). ''The Social Sciences as Sorcery'', Deutsch, p. 85</ref> [[Камил Паглиа]] одбацује Леви-Строса као прецењеног, коментаришући да „Када сам као дипломирани студет Јејла претражила тај велики храм, Стерлинг библиотеку, у истраживању парадигми за реинтеграцију књижевне кртике са историјом, нисам заправо пронашла ништа у Леви-Стросу да сам осетила да има учењачку чврстину”.<ref>{{cite web| url= http://www.salon.com/2009/11/11/pelosi_7/ | date= 10. 11. 2009 |title= Pelosi’s victory for women| website= [[Salon.com]] | first= Camille | last= Paglia | accessdate= 22. 4. 2015}}</ref> Радећи на постколонијалним приступима за антропологију, Тимоти Лаури предложио је да „Леви-Строс говори са позиције предности државне намере да осигура знање за сврху, као што би он често тврдио, спасавајући локалне културе...али спасиоци такође приписују себи легитимитет и ауторитет у процесу”.<ref>{{Citation | title= Epistemology as Politics and the Double-Bind of Border Thinking: Lévi-Strauss, Deleuze and Guattari, Mignolo | first= Timothy | last= Laurie | journal=Portal: Journal of Multidisciplinary International Studies | volume= 9 | issue= 2 | pages= 1–20 | year= 2012 | url= https://www.academia.edu/2137504 | doi=10.5130/portal.v9i2.1826}}</ref>