Роберт Лукас — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 22:
Дипломирао је историју 1959. и докторирао економију 1964. године на [[Универзитет Чикаго|Универзитету Чикаго]], под утицајем [[Милтон Фридман|Милтона Фридмана]]. После дужег запослења на [[Универзитет Карнеги-Мелон|Универзитету Карнеги-Мелон]], од 1975. године ради као професор на Универзитету Чикаго.
 
Лукас је предводник тзв. [[Нова класична економија|Нове класичне економије]], једне школе мишљења у [[Макроекономија|макроекономској теорији]] ослоњене на фундаменте [[Неокласична економија|неокласичне]], чикашке традиције у економији. Лукас је одиграо главну улогу у развоју ове школе развијајући концепт [[Теорија рационалних очекивања|рационалних очекивања]]. Основни налаз је да ће многе економске политике усмерене на повећање економске активности бити неефикасне, јер ће економски актери променити своје понашање и неутралисати утицај предузете мере. Најважнији израз ове школе је [[теорија реалних привредних циклуса]]. Ова школа је током [[1980-]].их година докрајчила доминацију [[Кејзијанизам|кејнзијанске ортодоксије]] и подстакла његову еволуцију у [[нови кејнзијанизам]].
 
Лукас је дао важне доприносе и теорији инвестиција (са концептом маргиналних трошкова прилагођавања), теорији ендогеног раста (са концептом људског капитала) и теорији утврђивања цена имовине (са концептом плаћања унапред). Напознатији је по тзв. [[Лукасова критика|Лукасовој критици]] макроекономских модела (1976.), када је показао да се параметри модела мењају у зависности од мера економске полике и тако их чине неупотребљивим за анализе ефеката. Ово је практично уништило целу дисциплину моделирања националних привреда.
 
Нобелову награду за економију добио је [[1995]]. године 'за развој и примену хипотезе о рационалним очекивањима и, стога, за трансформисање макроекономске анализе и продубљивање нашег разумевања економске политике' (из образложења).